Vrućina iscrpljuje tijelo. Ako se naglo “uroni” u vodu može da dođe do spazma, stanja sličnog infarktu. Smežurana koža na prstima nak je da ste dehidrirali i da treba da izađete iz vode
Dr Nevenka Dimitrijević iz Doma zdravlja Voždovac kaže, za “Novosti”, da kombinacija umora, dehidratacije i fizičkog napora odnosno plivanja, naročito iscrpljuje organizam.
– Aktivnost, nedostak tečnosti, jako sunce i hladna voda mogu da dovedu do kolapsa – kaže dr Dimitrijević. – To je naročito izraženo ako se naglo uđe u bazen ili morsku vodu, nakon dugog boravka na suncu. Zbog napora može da dođe do spazma, dok hladna voda izaziva dodatno suženje krvnih sudova. Najteža posledica ovakvog stanja je stanje slično infarktu.
Dodatni umor može da bude izazvan dehidratacijom do koje dolazi zbog nedovoljnog uzimanja tečnosti i boravka u slanoj vodi.
– Kupači koji piju tečnost pre ulaska u vodu, ne bi trebalo da imaju problem – kaže dr Dimitrijević. – Ali ukoliko se predugo zadrže, so će izvući vodu iz organizma. To često ne može da se oseti, ali može da se prepozna po smežuranoj koži na prstima. To je jedan od znakova da je došlo do dehidratacije i da je potrebno izaći iz vode na neko vreme.
Alkohol, koji se često, recimo u vidu koktela, koristi kao napitak za rashlađivanje na plaži može da izazove iste negativne posledice.
– Uz alkoholne napitke, istovremeno dolazi do dehidratacije organizma i slabljenja motorike – kaže dr Dimitrijević. – To izaziva gubitak snage i umor, čak i kod mladih, zdravih osoba. Zbog toga se treba suzdržati od konzumiranja ovih napitaka na plaži, kada znamo da ćemo nakon toga ulaziti u vodu.
Čak i pojedini lekovi koji se koriste protiv mučnine ili alergija, mogu da izazovu naglu pojavu umora i malaksalosti. To se takođe odnosi na medikamente koji sadrže kofein i koriste se u kombinaciji sa kafom, ali i na sve vrste sedativa.
– Ne treba ih koristiti pre plivanja, upravljanja čamcima ili motornim vozilima – kaže dr Dimitrijević. – Postoji rizik od izazivanja pospanosti, umora i malaksalosti. Tokom plivanja, može da dođe do osećaja gubitka snage. Dovoljno je da to traje svega nekoliko trenutaka, pa da dođe do nedostatka vazduha, napada panike i teških posledica.
POPIJTE I PRED SPAVANjE
OSOBE koje imaju genetsku predispoziciju za srčane udare ili konzumiraju slanu hranu tokom dana, treba da obrate pažnju na unos tečnosti ne samo tokom dana, već i pre spavanja.
– Najbolje je da to bude tečnost koja nije previše hladna niti topla, već sobne temperature – kaže dr Dimitrijević. – Na taj način se sprečava dehidratacija.
