Vilko Džonson se rodio 1947. godine kao Džon Vilikinson (John Wilkinson), odrastao je u industrijskom gradu Kanvi Ajlend na estuarskom ušću reke Temze. Studirao je anglosaksonsku književnost i radio kao nastavnik pre no što je 1971. godine sa lokalnim prijateljima formirao grupu Doktor Filgud.
Bend, koji je svirao bluz i ar-and-bi, delovao je sedamdesetih godina prošlog veka staromodno u poređenju sa tada izuzetno popularnim glem-rokerima i progresivnim rokerima, a i jeftino, jednostavno odevanje njegovih članova drastično je odudaralo od stilske živopisne konkurencije. Ali ono po čemu su se Doktor Filgud isticali bio je Džonsonov žestoki, intenzivni način sviranja gitare nalik na kratke rafale.
Sam Džonson je imao tako zastrašujući izgled da je mnogo godina kasnije dobio ulogu nemog dželata Ilina Pejna u TV seriji „Igra prestola“.
Doktor Filgud su sa svojim anarhičnim pristupom inspirisali bendove koji će u drugoj polovini sedamdesetih godina pokrenuti eksploziju pank muzike u Velikoj Britaniji. Bili su na ivici globalne slave kada je Džonson 1977. godine napustio bend zbog poremećenih odnosa sa pevačem Lijem Briljoom (Lee Brilleaux) koji je umro 1994. godine.
Džonson je otišao da svira sa pank bendom Ijana Djurija (Ian Dury), Blokheds (The Blockheads) i nastavio da nastupa za veoma posvećen krug obožavatelja, uglavnom u Britaniji i Japanu.
Godine 2012. godine ustanovljen mu je rak u poslednjoj, smrtonosnoj fazi, ali to je samo raspalilo njegovu kreativnu energiju. Odbio je da se podvrgne hemoterapiji i pošao na turneju koju je nazvao poslednjom i snimio album „Going Back Home“, koji je takođe smatrao poslednjim.
Onda se desio preokret – jedan obožavalac, specijalista za rak, ponudio je Džonsonu pomoć i njemu je nakon operacije otklonjen tumor težak tri kilograma. Džonson je 2014. godine objavio da nema više rak, pa je nastavio da snima albume i drži koncerte sa svojim Vilko Džonson bendom (Wilko Johnson Band) sve do pre mesec dana.
Iza njega su ostala dva sina i unuk.
N1.
