Milan Živadinović se rodio 15. decembra 1944. godine u Beogradu i ostavio je neizbrisiv trag u srpskom fudbalu.
Tokom bogate trenerske karijere vodio je između ostalog i Crvenu zvezdu u dva navrata, podgoričku Budućnost, tursku Sakariju, OFK Beograd, kao i reprezentacije Jugoslavije (seniori i mlađe selekcije).
Bio je i trener kiparskog Apolona, Al Nasra, selektor reprezentacije Iraka, Jemena i Gane, trener Obilića, Sababafena iz Teharana (osvojen Kup Irana 2005), kineskog Čangša, kao i selekcije Mijanmara.
Popularni Bard je prošao omladinsku školu Crvene zvezde, gde je šansu dobio sa 18 godina.
Igrao je u odbrani, ali njegova karijera nije otišla u pravcu u kom se očekivalo zbog velikog broja povreda.
Pored Crvene zvezde, za koju je igrao u dva mandata, nastupao je za Slobodu Užice, Čelik, Vardar, Rijeku, Crvenku i nemački Sudvest, gde je 1974. godine završio igračku karijeru.
Odmah je u 30. godini postao trener i prvi klub koji je vodio bio je Spartak iz Subotice.
Vodio je Rad, Novi Sad, Sutjesku, Budućnost, Radnički iz Niša, tursku Sakarju, Al-Šabah, a zatim i OFK Beograd i Crvenu zvezdu od 1992. do 1994. godine, sa kojom je osvojio Kup SR Jugoslavije 1993. godine.
Živa će ostati upamćen kao trener Crvene zvezde po tome što je u finalu protiv Partizana uveo rezervnog golmana Miloša Simeunovića da brani penale i on je odbrani odlučujući šut Predragu Mijatoviću.
Vodio je Crvenu zvezdu tokom sankcija i uvek isticao da je radio za platu od 20 maraka i da je bio trener crveno-belih kada niko nije hteo.
“Evo, da vam kažem kako sam ja došao u Crvenu zvezdu 1992. godine. Imao sam tada ponudu iz Libije, velike su pare bile u pitanju i Cvetković me je zvao u Crvenu Zvezdu. I Cvele mi je tada rekao: Velike pare – to je perverzija, a rad u Crvenoj zvezdi – pravi se*s. Ja sam odabrao se*s“.
Nakon Crvene zvezde, vodio je prvo mladu reprezentaciju Jugoslavije, a zatim i seniorsku reprezentaciju.
Bio je trener još Apolona, Al-Nasra, Obilića, Ćangše i Sababafena iz Teherana, gde je osvojio Kup Irana 2005. godine, a bio je i selektor Jemena, Iraka, Gane i Mjanmara, što mu je bio poslednji posao 2011. godine.
| “Fudbal bio bolji kada bi se zatvorili splavovi”. |
Barda Živadinovića obožavali smo zbog njegovih izjava u kasnijim danima.
Najpoznatija je da je “2:0 najopasniji rezultat”, ali i da su “engleski štoperi dva buzdovana, koji uvek mogu da se prođu“.
Uvek je bio zanimljiv sagovornik i bio je jedan od oštrijih govornika, iako nas je više zasmejavao nego što smo ga shvatali ozbiljno.
Često je kritikovao naše fudbalere kako trče za “sponzorušama i starletama” i da im zbog toga karijera neće uspeti i da će ih to upropastiti.
“Ovi su ušli onako (fudbaleri Liverpula), to je ta engleska škola. Tu je uglavnom sirotinja, najeli se, jedu tri puta dnevno, tu su i plavuše… Znam ja imao sam Abubakara. Njemu je najvažnija bila plavuša i ako mu je pustiš gotov je“.
Sećamo se i čuvene izjave o Mijailoviću, “dete je dobar igrač, dete je pouzdan igrač“, a kako zaboraviti i na TV B92 kada je analizirao Švajcarce na Svetskom prvenstvu, pa ih je pomešao sa nekim drugim narodom čije ime počinje na Š.
