Magnolija voli sveže šumske terene jer je po prirodnom okruženju šumska biljka. Nije poželjno saditi je sa ostalim biljkama u skupini.
Treba joj prostora, pa je zbog toga sadite samostalno ili na dovoljnoj udaljenosti od ostalih biljaka kako bi imala mesta da raste, da se razvija i konačno procveta u punom prolećnom sjaju.
April je pravo vreme za sađenje ove biljke, a najbolje ih je postaviti na suncu ili terenu koji je u blagoj senci, na mestima zaštićenim od jakog mraza i vetra. Biljku treba saditi plitko jer se koren zakorenjuje u površinskom sloju tla, i nemojte je okopavati da ne biste povredili koren.
POREKLO
Mada je u našem kraju najčešća ona sa ljubičastim cvetom, beličaste unutrašnjosti, magnolija ima čak 210 vrsta. Potiče iz Severne Amerike i istočne Azije, a u evropskim vrtovima je prisutna odavno. Naime, u proleće 1740. godine u francuski grad Nant stigla je posebna pošiljka, pravo iz Amerike. Bila je to velika magnolija, biljka u Evropi tog doba gotovo nepoznata. Ime je dobila po Pjeru Magnolu, koga je Luj XIV poslao u svet da skuplja najlepše biljke za versajski vrt.
Magnolija može da živi više od 100 godinaNa planeti postoji najmanje 95 miliona godina, a budući da se pojavila pre pčela, polako je menjala svoje cveće kako bi pčelama postala atraktivnija
OREZIVANJE
Magnolija se ne sme orezivati u jesen ili zimu, već se to radi odmah posle prvog talasa cvetanja – u proleće. Nikada nemojte uklanjati više od jedne trećine magnolije. Orezivanje je veliki stres za biljku, pa je posle toga podložna bolestima i štetočinama. Ako uočite oštećene, bolesne ili suve grane, nemojte oklevati da ih uklonite u bilo koje doba godine.
RAZMNOŽAVANJE
Po mnogima najlepša vrsta drveća i grmlja razmnožava se reznicama, semenom ili kalemljenjem. Magnolija cveta od aprila do juna, a prvo cveće se razvija sedam godina posle sadnje. Glavni oprašivači magnolije su pčele i bube. One nemaju nektar. Umesto toga imaju pelud obogaćen proteinima, koje pčele koriste kao hranu
