Pohod na 21. grend slem zahteva od Novaka da se suoči sa mnogim izazovnim faktorima, ali kada je već tako, nije li on bezbroj puta dokazao da uživa upravo u takvim situacijama?
Uostalom, setite se meča sa Sinerom, orao je već raširio krila! Spreman da visoko uzleti.
Kako je tenis igra u kojoj se ide korak po korak, ne vredi gledati preko plota i šta radi nestašni momak svetskog tenisa, dežurni krivac za sve, Nik Kirjos.
Ostavimo njega, neka se trezni od svega što mu se dešava ove godine na čuvenoj travi, pred nesumnjivo najveći momenat u njegovoj karijeri, prvo grend slem finale u karijeri.
On je, sticajem okolnosti, već ionako s druge strane finalne rampe i čeka.
Na Novaku je da prvo u petak popodne, još jednom oseti atmosferu koju je umeo počesto da oseti na Vimbldonu, kada se ceo stadion okrene protiv njega.
Nije tu Endi Mari, nije ni Rodžer Federer, ali jeste Kameron Nori, momak kom se mora skinuti kapa i duboko mu se nakloniti.
U prvom vimbldonskom polufinalu, uopšte i prvencu među četiri najbolja na slemovima, Norijev brod će sa tribina dobiti silan vetar u jedra, a to uvek može da bude opasno.
Doduše, čuli smo i ocenu sjajnog Davida Gofana, kako je Novak Đoković vanzemaljac i kako ne zna kako se takav igrač može dobiti, ali vredi upozoriti da meč sa Norijem neće biti mačiji kašalj.
Momak je rođen u Johanseburgu u Južnoj Africi, odrastao je u Ouklendu na Novom Zelandu, sa 16 došao u Veliku Britaniju, pa kasnije studirao u Teksasu, a otac i majka su mu iz Škotske iz Velsa – zaista je neobičan takmac Đokoviću ovaj svetski putnik u njegovom 11. polufinalu na londonskoj travi.
Nori će biti zamena za Nadala u smislu toga da je i on levoruk. I da ima zaista neobično precizne udarce sa osnovne linije, da je neko, ko poput Španca, grozničavo uživa u dugim razmenama i ne plaši se da igra mečeve u pet setova.
Za Norija važi jedna stvar – da je jedan od najvećih radnika u svetu tenisa i fanatik što se tiče fitnesa.
Ne sumnjajte – po saznanju da je Đoković u prethodnom kolu igrao meč u pet setova, njegova strategija biće da izmori Novaka.
Lakše reći nego učiniti, jer je i šampion Vimbldona velika “fitnes zverka”, čovek od gume, koji je izdržao razne paklene mečeve i izazove, pa baš i na tom istom mestu, poput onog finala sa Federerom 2019.
Fakundo Lugones, trener Kamerona Norija, pred meč sa Davidom Gofanom je svom pulenu dao jasan zadatak.
“Hajde da napunimo dva sata meča i meč ustvari tek onda počinje!”.
Dakle, jasna stvar, kondicija, igranje na duge staze.
“Što se tiče teretane i fizičkih priprema, mislim da je on posvećen tome više od bilo koga. Stvarno ne znam koliko drugi igrači to rade, ali mislim da je njegovu satnicu u treniranju teško prevazići. Posebno kada njegov fitnes trening sa Vasekom Jursikom, koji insistira na intenzivnim kondicionim vežbama na terenu, gde je Kameron u ‘crvenoj zoni’ što se tiče otkucaja srca, da je to zastrašujuće“, otkriva Lugones.
I on tvrdi da je Nori jedni koji je u stanju da pulsom 200 otkucaja u minuti, da igra vrhunski tenis.
“Mnogi bi popadali, normalan čovek ne može ni minut i po toga da izdrži. Bili bi na ivici smrti. On može tako osam, devet minuta“, otkriva trener Kamerona Norija.
Posle saobraćanje nesreće koju je kao mlad doživeo dok je bio u Americi, Nori se promenio i sve posvetio tenisu.
“Pre je bio klinac. Sada je sazreo, ozbiljan je što se tiče posla. I dalje napreduje. Tenis mu je prioritet broj jedan, ranije mu je svašta bilo na umu“, priznao je Lugones koji je sa njim još od tih teksaških dana.
Međutim, taj let ispod radara na Vimbldonu, sigurno ne važi i što se tiče Novaka Đokovića. Njemu je Norijeva “tačka” sigurno odavno “zatiltovala” na ekranu i upalila alarm upozorenja.
Moraće Đoković da bude na svom maksimumu u ovom meču, bez sumnje. Jer Nori ima kompletan vimbldonski stajling. Sigurnu ruku, precizne udarce, dobru taktiku prilikom izgradnje poena, ali i varijabilnost, u stanju je da izvrsno napadne i igra servis-volej. Dakle, 12. reket sveta nije nimalo slučajno u polufinalu.
Bez obzira što ima 4-19 skor sa igračima iz top 10, Nori, koji je osvojio Indijan Vels 2021. i ove godine dva turnira, Delrej Bič i Lion, ipak je pobeđivao imena poput Džona Iznera, Dominika Tima, Andreja Rubljova, Stefanosa Cicipasa.
Što se Novaka tiče, ovaj Vimbldon, na putu ka polufinalu, možda mu nije išao baš onako glatko kako su mnogi očekivali.
Bila je tu po koja uzbrdica, kamenčić u patikama, ali je nekako najvažnije da je na vreme stao pred ogledalo!
Ne znam kakvog tipa je bilo to ogledalo, da li je bilo obično, ili neko metafizičko, Kozirjevljevo možda, u kom je mogao da sagleda prošlost, sadašnjost i budućnost, ali dobro je da je stao. I kako je sam priznao, “popričao” je sa sobom.
Ti “auto-šamari”, koje je sebi udelio posle 0:2 protiv Sinera, delovali su otrežnjujuće. Vratili su ga na taj šampionski kolosek. Nadajmo se da će istom rutinom, kao u ta tri poslednja seta, nastaviti i protiv Norija, i još jednom rastužiti britansku publiku.
Ne sumnjam da će teniski svet uživati, jer u mečevima sa igračima poput Norija, sa kim Novak nije mnogo igrao (samo jednom u stvari), može mnogo toga uzbudljivog da se izrodi, ali ako je neko majstor za rešavanje teniskih jednačina na terenu, onda je to svakako Novak.
Zato će Novak stajati pred ogledalom i u ovom vikend finišu i jako je bitno, za njegove krajnje ciljeve u karijeri, kako će izaći iz predstojeće bitke, pa eventualno i one poslednje, finalne.
Međutim, pred ogledalo će morati da stanu pre svega oni koji su organizovali turnir.
Nije iznenađenje, što se na čitavu epizodu oko povlačenja Nadala, nadovezala još jedna “genijalna” britanska ideja, jer po njima, Bože moj, nije fer da Nik Kirjos bez borbe stigne do finala.
Pa prosto kao da žale što ne može da mu se nekako napakuje da igra to nesuđeno polufinale!
Tako se od niza teniskih komentatora mogla čuti neshvatljiva ideja o uvođenju laki luzera u finalnim rundama turnira, kako publika ne bi ostala uskraćena za spektakl, poput tog koji bi svakako bio meč Kirjosa i Nadala.
I ispredalo se to da bi eto, Tejlor Fric, koji je već spakovao kofere posle onog poraza od Nadala, trebalo da dobije to mesto laki luzera i igra protiv Kirjosa?! Čak se predlaže i da se o tome ubuduće razmisli i eventualno uvede to pravilo.
Stvarno ne znam šta se to dešava sa Vimbldonom ove godine, ali odatle stiže svakakve rogobatne stvari, samo ne one prave.
Jedna je stvar kada neko ko igra u poslednjem kolu kvalifikacija, izgubi meč, pa kasnije na osnovu te kvalifikacije laki luzera, dobije mesto u glavnom žrebu.
To je moguće sve dok glavni turnir ne počne, a kada počne, i udari se prva loptica, jasno je, onda nema vraćanja u nazad. Tako kažu pravila.
Zamislite da neko ko je izgubio u poslednjem kolu kvalifikacija, uđe na turnir kao laki luzer, pa potom još negde usput tokom turnira, recimo po ovoj ideji, izgubi u četvrtfinalu. I onda se desi, da ga zbog odustajanja njegovog protivnika, koji ga je pobedio, još jednom kao laki luzera, proguraju kolo unapred!
Izgubiti dva puta na grend slemu i dobiti šansu da osvijite grend slem?! Gde je tu imalo osećaja za esenciju tenisa koja je sva u onome – nema remija. Kad izgubiš, pružiš ruku i ideš kući. Ovo je takmičenje na eliminacije, nije takmičenje po grupama, nije egzibicija, mada ove godine Vimbldon baš nekako liči da jeste.
Ako je i od Vimbldona, previše jer, jer je čelnike turnira i one koji su stajali iza te sulude odluke da se ne dozvoli igranje ruskim i beloruskim sportistima, na putu da pogodi jedan “karmčki bumerang”.
Izbacili su Ruse sa turnira, vraća im se na drugi način.
Borisa Džonsona, koliko smo čuli, kao nekog ko je imao uticaja na politiku Vimbldona, već jeste, jer je najavio ostavku na mesto premijera.
A bogami hoće i druge, naročito ako Kazahstanka, Jelena Ribakina, osvoji vimbldonski trofej.
Ona je pre četiri godine uzela pasoš Kazahstana, ali je Ruskinja, Moskovljanka, od glave do pete! Tamo je rođena, tamo joj je porodica, tamo je odrasla.
“Čestitam kraljevskoj porodici, moraće da se pozdrave na kraju i nagrade nekog ko je iz Rusije“, izjavio je bivši ruski teniser Andrej Česnokov, koji je u ranoj fazi karijere trenirao Ribakinu.
Dakle, eto, za kraj Vimbldona bi moglo da bude, kako su naveli na jednom ruskom portalu – “Iz Moskve, s ljubavlju”.
Baš lepo, jer sport i na ovakav način pokazuje moćnicima da ne poznaje i ne priznaje nikakve političke odluke i granice.
B92.
