PRED KONAČNOM ODLUKOM - BIGportal.ba
BIG preporuka

PRED KONAČNOM ODLUKOM

Piše: Dejan Lukić

BRITANSKE TEME I DILEME


Boris Džonson se još nada da bi Britanija mogla da napusti EU sporazumno. Ta nada je, trenutno, u rukama Parlamenta nakon što je Brisel poručio da je dogovor o raskidu na pomolu. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk pak potvrđuje da je osnova sporazuma već postignuta i da još samo ostaje da ugovorne strane stave potpis na papir

Britanski pregovarač o raskidu s Briselom Boris Džonson kaže da je preostalo samo da se sporazum o bregzitu potpiše i dodaje da je dosadašnje pregovaranje o evropskom razvodu ličilo na poznatu priču o bekstvu robijaša iz zatvora, u kojoj su zatvorenici morali da puze kroz kanalizaciju kako bi se dokopali slobode.
U stvarnosti Džonson mora da za avanturu odlaska iz Unije najpre pridobije Demokratsku partiju unionista iz Severne Irske, dakle pre nego što tekst sporazuma ponudi Parlamentu na usvajanje. A liderka unionista Arlen Foster mogla bi da očekuje da u Dauning stritu bude optužena za to da upravo njena partija predstavlja glavnu prepreku dogovoru.
U međuvremenu Francuska i Španija traže, kao cenu potpisa, da njihove ribarske flote dobiju pristup vodama Britanije. Angela Merkel i Emaunel Makron sastali su se ovim povodom u Tuluzu i po rečima Merkelove dogovor s Londonom je na pomolu. Francuski predsednik pak ostavlja prostor i za nešto mekšu interpretaciju: „Želim da verujem da je sve dogovoreno.“

PENjANjE NA EVEREST Bez obzira šta je, u stvari, dogovoreno, iz izvora sa obe strane čuje se „šapat“ s prizvukom nade da bi potpis na tekst sporazuma mogao da bude stavljen „svakog časa“, mada ima glasova i da je ostvaren napredak i da ostaju „poslednji metri“ kakvi su se svojevremeno nalazili pred legendarnim osvajačem Anapurne na vrhu Everesta Edmundu Hilariju.
Boris Džonson je, kako se priča po Londonu, uspeo da u vlastitoj kući pridobije gotovo sve žestoke pristalice bregzita, tj. „Spartance“ (tako ih zovu), koji su odbili da podrže sličan projekat bivše predsednice vlade Tereze Mej.
Londonski „Dejli telegraf“ piše da je sporazum o izlasku Britanije iz EU usaglašen (između Londona i Brisela), ali da je još u toku redigovanje „političke deklaracije“ koja govori o budućim odnosima Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije, posle razlaza.
Poslednji čin cele priče pripada Borisu Džonsonu da dogovoreno „proda“ Parlamentu u Vestminsteru pre no što obe strane potpišu dokument na sednici na Samitu koji bi – kako se najavljuje – mogao da traje i nekoliko dana.
Mišel Barnije, glavni pregovarač Evropske unije, već je obavestio ambasadore Zajednice o postignutom dogovoru.
Vreme će pokazati da li će Boris Džonson iz cele sage izaći „sa štitom ili na njemu“ – kao poslednji koji je zaključao vrata iluziji o ujedinjenom evropskom kontinentu.

VELIKA ILUZIJA Odlazak Britanije, na taj način, već dovodi u pitanje i projekat o ujedinjenoj Evropi bez granica, bilo da je reč o slabo odnegovanoj javi ili promašenoj iluziji.
„Dejli telegraf“ u četvrtak, 17. oktobra, objavljuje komentar u kome se navodi da je bregzit nagrada listu i njegovoj kampanji da Britanija ode iz Unije. I da to već daje političke dividende, a uz to i skok popularnosti Konzervativne partije. Samo nekoliko meseci ranije Konzervativna partija bila je gotovo na kolenima, sa osam posto popularnosti, a trenutno stoji daleko ispred Laburista. „Ukoliko bi Džonson uspeo da izdejstvuje bregzit, politička opozicija bi zadobila još teži udarac“, navodi „Telegraf“. To i jeste jedan od razloga zašto opozicija pokušava da blokira bilo šta što bi Džonson dogovorio s Briselom.
Džonson je već nekoliko puta ponovio da želi „miroljubiv“ razlaz sa EU, ali da je u odsustvu sporazuma spreman da Britanija ode i bez toga. Opozicija će – računa se – svakako oklevati da Džonsonu omogući političku pobedu. Čak se deo opozicije još nada da će preokrenuti bregzit nekim novim referendumom, što je i jedan od razloga zašto Boris Džonson insistira da sprovede bregzit do 31. oktobra a kako bi okončao neizvesnost koja šteti ekonomskoj stabilnosti i diplomatskim odnosima.
Paralelno, pristalice radikalnog bregzita (Spartanci) podržaće Džonsona jer su, po njima, alternative poput drugog referenduma ponižavajuće odlaganje roka izlaska iz EU zakazanog za 31. oktobar, a pad narodne podrške Džonsonu ili odstupanje od bregzita suviše mračni i nedopustivi scenariji za razmatranje.
Ovakve razmirice izazivaju nezadovoljstvo građana koji se pitaju da li je moguće da u istorijski važnom trenutku za Britaniju poslanici ne mogu da prevaziđu neslaganja i urade ono što je korisno za zemlju?
I kako piše u jednom komentaru: „Dajte već jednom taj bregzit, pa da krenemo putem sopstvenog razvoja.“

Piše: Dejan Lukić za pecat.co.rs

Danas objavljeno

Medijska panika na engleskim pumpama, ekološka cena evropske struje i politička težina ruskog gasa: Energetska kriza pred vratima

Zeljka

Rušenje Njegoševe kapele i izgradnja Meštrovićevog mauzoleja: Najveća umetnička pobuna u SFRJ

Zeljka

Katolička i Srpska pravoslavna crkva, srpsko-hrvatski dijalog i kanonizacija Stepinca: Dokle se stiglo?

Zeljka

Ostavite komentar