Spektakularni superautomobil izrađen je u čast Ferrarijeve istorijske pobede “1-2-3” na trci 24. sata Dejtone 1967. godine.
Pokreće ga najsnažniji motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji je Ferrari do sada napravio, postavljen centralno ispod niske aerodinamične karoserije sa otvorenim krovom u “targa” stilu.
Praktično, SP3 Daytona izgleda kao LaFerrari Aperta, ali sa potpuno redizajniranom karoserijom koju potpisuje Flavio Manconi sa svojim timom.
Dizajneri su bili su inspirisanu “oblinama” trkačkih modela P3/4, P330 i 412P koji su dominirali Dejtonom šezdesetih godina 20. veka, međutim moderni hiperautomobil ima bitno agresivniju pojavu, sa oštrijim ivicama.
Spreda se ističu razdelnik i karakteristični branici izvedeni po uzoru na model 330 P4 (1967.), dok je oštar “nos” smešten niže u odnosu na ispupčene blatobrane koji podsećaju na nekadašnje Ferrarijeve trkačke automobile.
Prednja LED svetla imaju složenu strukturu i svojevrsni “pop-up” mehanizam sa “kapcima” koji se uvlače i jasnim referencama na ranije modele.
Profil automobila inspirisan je modelom 512 S (1969-1970.).
Zaobljeno vetrobransko staklo i retrovizori postavljeni na blatobrane doprinose egzotičnom izgledu, a istovremeno pomažu aerodinamici.
Zahvaljujući otvorima za vazduh postavljenim na vratima, nema potrebe za tradicionalnim bočnim usisinicma, što omogućava čistiji dizajn zaobljenih zadnjih blatobrana.
Na specijalne petokrake alu felne montirane su posebne gume Pirelli P Zero Corsa razvijene samo za SP3 Daytonu, dok “pozadina” vozila izgleda kao da je preslikana sa nekog koncepta i verovatno je najzanimljiviji deo na automobilu.
U unutrašnjosti zatičemo dva fiksirana trkačka sedišta sa plavim presvlakama, koja se spajaju iznad središnje konzole i pružaju preko bočnih pragova.
Ovaj dizajn takođe je inspirisan trkačkim automobilima iz 60-ih u kojima je vozač praktično sedeo na “jastucima” direktno pričvršćenim na šasiju, tako da je položaj za vožnju niži i više nagnut u poređenju sa drugim Ferrari modelima – slično kao kod trkačkih jednoseda.
Kokpitom dominira 16-inčna zakrivljena digitalna instrumentna tabla sa multimedijalnim sistemom.
Upravljač izgleda slično onom u LaFerrariju, sa integrisanom komandama koje vozaču omogućavaju pristup do 80 odsto funkcija vozila bez skidanja ruku sa upravljača, dok je i “ručica” menjača izvedena minimalistički.
Za razliku od LaFerrarija, Daytona SP3, nema hibridni pogon već stari, dobri atmosferski 6.5-litarski V12 sa cilindrima smeštenim pod uglom od 65 stepeni.
Ovaj motor je inače zasnovan na “mašini” iz modela 812 Competizione, ali sa potpuno prerađenim usisom i izduvom, kažu u Ferrariju.
Proizvodi čak 840 KS i 679 Nm obrtnog momenta pri 7250 o/min što je najsnažniji Ferrarijev V12 svih vremena. Crveno polje na skali kod ovog motora počinje na 9500 o/min, snaga se šalje na zadnje točkove putem “F1” 7-brzinskog menjača sa dvostrukim kvačilom, uz pomoć diferencijala sa ograničenim proklizavanjem.
Performanse su, očekivano, spektakularne. Daytona SP3 od 0 do 100 km/h ubrzava za 2,85 sekundi, do 200 km/h za 7,4 sekunde, pre nego štp dostigne maksimalnih 340 km/h. Svakako vrlo impresivno za jedan motor koji nije električni niti potpomognut elektrifikacijom.
Ferrari planira da ovaj model izradi u svega 599 primeraka, koje će prodavati po ceni od 2 miliona evra (bez uračunatog poreza).
Za kraj i jedna zanimljivost – 499 primeraka je već prodato vlasnicima modela Monza, a preostalih 100 je prvo ponuđeno Ferrarijevim kolekcionarima tako da je ovaj fantastični model praktično unapred rasprodat.
B92.
