Protekle nedelje kompanija je ponudila svoje akcije na berzi Vol strit.
Još početkom pedesetih prošlog veka se Džordž Stiven uvek ljutio kad se spremao da nešto ispeče na roštilju. Bez obzira kako lep komad mesa bio, rezultat je bio upitan – i pretio da se završi katastrofom. Jer on je živio u Maunt Prospektu, predgrađu severozapadno od Čikaga gde je prilično vetrovito tako da mu je i dim zidanog roštilja redovito vijorio direktno u lice. A vetar je i sa ugljem radio šta mu je volja, tako da je deo mesa bio još živ dok je drugi deo već pretio da se pretvori u ugalj.
U očevoj firmi gde je radio, Veber bradrs metal vorks (Weber Brothers Metal Works) i koja je proizvodila razne metalne delove još od kraja 19. veka se primio posla da napravi roštilj koji neće praviti probleme. Uzeo je dve metalne polukugle koje su zapravo bile namenjene za proizvodnju nautičkih bova i od njih napravio roštilj koji može da se zatvori kad počne da duva vjetar – ili kad izbije plamen ispod mesa, piše DW na hrvatskom.
Plameni uspeh
Tako je 1952. stvoren “George's Barbecue Kettle” – Džordžov kotao za roštilj i već ubrzo su mnogi u SAD želeli takav roštilj i u svom dvorištu. U očevoj firmi su još neko vrijeme pravili i druge proizvode, ali brzo je proizvodnja roštilja postala najvažnija aktivnost. Gotovo 70 godina kasnije, ova zaista prava američka priča o uspehu je došla do svog vrhunca: kompanija koja se u međuvremenu zove Stiven Veber Prodakts je od malene firme za proizvodnju metalnih delova postala koncern koji je aktivan na svim kontinentima i protekle nedelje je svoje akcije ponudila na berzi Vol strit.
Vrednost akcija se procenjuje na oko 16 dolara, što znači da bi za gotovo 47 miliona akcija američka legenda kad je reč o roštilju mogla sakupiti gotovo 900 miliona dolara dodatnog kapitala. Berzanske stručnjake nije ni najmanje iznenadilo što se Veber baš sad pojavio na berzi: među dobitnicima ove pandemije su se našli i proizvođači roštilja. Zapravo logično: restorani su bili zatvoreni tako da su mnogi kod kuće požurili da pripreme stejk, hamburger, rebarca… A i vremena kod kuće je bilo dovoljno.
Hoćete li opeći prste?
Mnogi su shvatili da im ipak treba bolji roštilj pa su požurili u kupovinu: Veber je 2020. ostvario rekordni promet, a odlična prodaja roštilja i pribora za roštilj se nastavila i u prvom polugodištu ove godine. Do 31. maja je prodato Veberovih proizvoda u vrednosti od 963 miliona dolara, 62 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Što je još važnije, Veberovih roštilja ima već takvih koji koštaju tridesetak dolara, ali najbolje prolaze mnogo skuplji modeli – a Veber ima i modele koji koštaju gotovo 4.000 dolara. Što znači da se u tom periodu i dobit utrostručila i u prvih šest meseci je tek nešto niža – nego što je bila u čitavoj 2020.
Ali stari vukovi Vol strita misle da bi s ovim akcijama ipak moglo biti lako opeći prste. Godina korone je bila izuzetni slučaj, i ogromno američko tržište je za roštilje i pribore za pripremu samo od marta do maja ove godine potrošilo preko 1,8 milijardi dolara.
Igra s (kineskom) vatrom
Ipak, tržište roštilja već odavno je zasićeno: dva od tri Amerikanca već ima nekakvu “lomaču” za meso u svom dvorištu, u godini pre korone je promet proizvođača bio 1,3 milijardi dolara – nešto manje nego 2018. Čak i promet Vebera se 2019. smanjio za 56 odsto. Nik Masters iz kompanije za analizu tržišta Ibis je skeptičan: kupovina novog roštilja zavisi od rasta čitave ekonomije, a čak i da proizvođači svojim roštiljima dodaju neke sitnice, sama tehnologija se tu nije bitno promenila još od otkrića vatre. Ovi analitičari procenjuju da bi tržište do 2025. moglo da raste od najviše 1,4 odsto godišnje – a i to samo ako građanima bude dobro išlo.
Jer i na tržištu roštilja već vlada žestoka gužva: u SAD je Veber i dalje glavni igrač na tržištu i tamo ostvaruje čak 58 odsto svog prometa, ali zapravo drži samo 23 odsto tamošnjeg tržišta. Zanimljivo da je ovaj američki proizvođač roštilja nemačkog imena daleko dominantniji na tržištu Nemačke: ovde gotovo svaki drugi ljubitelj roštilja ima Veberov proizvod.
Veber ogromnu pažnju posvećuje slici koju šalje mušterijama – kako s njihovim roštiljem kupuju vrhunski i kvalitetan proizvod koji će, eto, onda malo više koštati. U prospektu koji je izdat uz izlazak na berzu prošle nedelje je pojam “brend” spomenut 221 put. Ali onda u istom prospektu pišu: “čak i ako potražnja dalje bude rasla, može se dogoditi da mi zbog problema u produkciji i kapacitetima nećemo biti u mogućnosti da udovoljimo toj potražnji.”
Hoće li nestati u plamenu?
I Veber mnogo svojih delova proizvodi u Kini i u drugim zemljama tako da je i on pogođen sadašnjim problemima u isporuci, baš kao i neki njegovi konkurenti koji gotovo sve proizvode na Dalekom istoku. Ali ceduljice sa cenom njegovih konkurenata su ponekad za čitavu cifru manje nego Veberove tako da je i to opasna “igra s vatrom” ovog proizvođača roštilja.
Povrh svega, Veber je čak četvrti proizvođač roštilja koji se samo ove godine pojavio na Vol stritu. Zato su i berzanski stručnjaci nepoverljivi: restorani su opet otvoreni, stejk se može pojesti i negde napolju. Ljudi su sad za roštilj kupili sve što se kupiti može, a to će im valjda potrajati koju godinu. Njihov zaključak: možda je ipak bolje kupiti Veberov roštilj, nego njegove akcije.
Ali svako tržište je hirovito i nepredvidivo: ljubitelji “pravog” roštilja se možda, osim Veberovog roštilja, Veberovog uglja, Veberove kecelje, Veberove viljuške za roštilj, Veberove četke za čišćenje roštilja… možda ipak odluče da kupe i Veberovu akciju – da upotpune komplet.
