Po Američkoj automobilskoj asocijaciji, preciznost varira u većoj meri tokom kratkih distanci, jer senzori i softver koji upravljaju pokazivačem preostalog dometa su veoma osetljivi na nekonsistentna ubrzanja. AAA kaže da 74 odsto vozača koristi displej koji pokazuje preostalu kilometražu prilikom odlučivanja kada treba dosuti gorivo. Slučajnost ili ne, ovi vozači možda preuzimaju nepotreban rizik oslanjajući se isključivo na očitavanje koje pruža putni računar.
Američka neprofitna organizacija preporučuje vozačima da dospu gorivo kada kazaljka pokaže da je na raspolaganju preostala četvrtina rezervoara. Naravno, to je najracionalniji savet, jer vožnja automobila kada se upali „crveno“ svakako nije dobra, budući da benzinska para može habati i na kraju oštetiti pumpu goriva. Ni motor ne voli dotična isparenja, a postoji i problem s prljavštinom u rezervoaru.
Vožnja na „rezervi“ je najbolji način da se mulj koji se nataložio na dnu rezervoara nađe u sistemu ubrizgavanja goriva i motoru. Ta „neprijatna“ supstanca dolazi iz benzinskih stanica kod kojih je nivo benzina u tankovima pri kraju. Najlakši način za identifikaciju benzinske stanice koja toči poslednje zalihe je analiza stope protoka goriva. Ukoliko benzin teče sporije nego inače, vrlo je verovatno da ćete u rezervoar vozila ubaciti neželjenu supstancu.
U saradnji s Automobilskim istraživačkim centrom Automobilskog kluba južne Kalifornije, AAA je iskoristila dinamometar na koji je stavila odabrana vozila kroz simulirane scenarije vožnje. U proseku, potrošnja testiranih vozila je pokazivala grešku od 2,3 odsto u poređenju s vrednostima na dinamometru. Greške vezane za individualna vozila su u velikoj meri varirale, od minus 6,4 do plus 2,8 odsto.
Preciznije, kod prvog testiranog automobila, ekonomičnost je bila precenjena za 6,4 odsto, dok je kod drugog bila potcenjena za 2,8 odsto.
Izvor: Vrele Gume