Naime, u predelu stomaka se nalazi visceralna masnoća koja je aktivna i uklanja hormone stresa poput kortizola, ali i citokin koji utiče na proizvodnju insulina u telu. Isto tako, osim što povećava težinu, povećava i rizik od dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska, bolesti srca, moždanog udara, nekih vrsta karcinoma, pa čak i rizik od demencije.
Neke žene su sklonije masnim naslagama u ovom kritičnom predelu, umesto na kukovima i butinama. Čak i određene životne navike, kao što su nedostatak sna i stres, mogu uticati na skupljanje masnoće u predelu stomaka, a svi se slažu oko toga da ništa ne skida stomak kao vežbanje i promena ishrane.
Proteini – neophodni su za smanjenje obima struka. “Vaše telo počinje da proizvodi više insulina kako starite, jer vaši mišići i masne ćelije ne reaguju ispravno na to”, objašnjava doktor Luis Aron, direktor Klinike za lečenje gojaznosti Univerziteta Kornel, i objašnjava da insulin podstiče skladištenje masti, posebno u predelu stomaka. “Hrana bogata proteinom može da vas zaštiti od insulinske rezistencije”, kaže Aron.
U jednoj studiji, žene suočene sa problemom gojaznosti koje su primenjivale dijetu u trajanju od osam nedelja, a koja se sastojala od okvirno 30 odsto proteina (belančevina), 40 odsto ugljenih hidrata i 30 odsto masnoće, izgubile su znatno više masti, uključujući i visceralne, u odnosu na žene koje su se držale režima koji je obuhvatalo 16 odsto belančevina, 55 odsto ugljenih hidrata i 26 odsto masti.
Polinezasićene masti – zasićene masti u hrani imaju više visceralnih masnoća od polinezasićenih. Polinezasićene masti nalaze se u orašastim plodovima, semenkama i ribi i mogu pomoći u gubljenju kilograma.
Jabukovo sirće – gojazni ljudi koji su konzumirali jednu ili dve kašičice sirćeta dnevno tokom osam nedelja, pokazali su značajno smanjenje telesne masnoće, a posebno visceralnih masti, prema japanskoj studiji iz 2009. godine. “Jedna teorija kaže da sirćetna kiselina proizvodi proteine koji otapaju masti”, objašnjava Pamela Pik, profesorka medicine na Univerzitetu Merilend.
Joga – Kod žena u postmenopauzi, koje su vežbale jogu 16 nedelja, zabeleženo je značajno smanjenje masnog tkiva. Ko nije za to, jednostavnim dubokim disanjem može smanjiti nivo kortizola u organizmu, koji je povezan sa rastom stomaka.
Spavanje – Spavanje u trajanju od pet sati ili manje povećaće količinu visceralnih masti, prema istraživanju Univerziteta Vejk Forest, iz 2010. godine. Osam sati sna je idealno za gubitak masnoće u predelu struka. Isto tako, nedovoljno sna može da podstakne glad i apetit, što dalje može podstaći želju za unosom nezdravih namirnica. Vikendom ne spavajte predugo – oni koji svake večeri odlaze u isto vreme u krevet imaju manje količine masnoće u organizmu. “Neuredno spavanje” uzrokuje da telo izlučuje hormone koji čuvaju masnoće.
Zeleni čaj – antioksidansi katehini koji se nalaze u zelenom čaju pomažu u skidanju masnoća sa stomaka dok se vežba.
Vlakna – uz brojne prednosti po probavu i zdravlje, vlakna smanjuju viscelarnu masnoću za čak 3,7 odsto, ako se svaki dan unosi 10 grama. Zato se pobrinite da ih unosite redovno u toj količini.
