Otprilike se jedna trećina ljudi u jednoj zemlji jako boji zmija. Kad kažemo da se neko boji zmija, to ne znači da je se boji zato što misli da su otrovne i opasne. To znači da ne može ni pomisliti na njih, da se užasava i pogleda na njih.
Ovi strahovi ne moraju da budu naučeni. Oni su urođeni produkt prirodnih selektivnih sila na koje su uticali strahovi u evolucijskoj prošlosti. Zbog toga strah od zmija, paukova i pacova, više spada u programiran strah i njih se najčešće bojimo jer smo spoznali da ove vrste grizu ili šire bolesti.
Naučnici koji proučavaju strah su primetili da je lakše trenirati ljude da se boje zmija i paukova, nego umiljatih pasa i maca.
Kod nekih strah nije aktiviran
Postoje ljudi koji vole zmije i paukove i tretiraju ih kao kućne ljubimce. Kod tih ljudi, strah od određenih životinja nikada nije aktiviran.
Strah od zmija zove se ofidiofobija i jedna je od najraširenijih fobija, a u njenom nastanku važnu ulogu igraju kulturni, verski, istorijski, pa i biološki faktori.
Ako izgleda kao zmija, beži!
Na primer, Biblija daje vrlo jasnu, negativnu sliku zmije. Ona je životinja koja je prevarila ženu i zbog koje su ljudi izbačeni iz raja. Nije bez razloga za taj „posao“ odabrana baš zmija. Ona je u biblijskoj mitologiji tajanstvena, dvolična životinja, posebnih moći i znanja, čiji ugriz može usmrtiti čoveka.
A kako u Africi postoji veliki broj zmija otrovnica i male su razlike između njih i neotrovnica, ljudi ne bi li se sačuvali pričali su “Ako izgleda kao zmija, beži”. Ta izreka je opstala kroz istoriju i postala sinonim za ružno, odnosno loše ponašanje.
Novosti.rs
