Dogovor predstavlja najznačajniji napor za zaštitu zemljišta i okeana i obezbeđivanju potrebnih sredstava za spas biodiverziteta u nerazvijenim državama, prenosi AP.
Usvajanje globalnog okvira za biodiverzitet dolazi dan pre kraja 15. sastanka Konferencije strana Konvencije UN o biološkoj raznolikosti (COP15) u Montrealu kojim predsedava Kina, koja je predložila novi nacrt sporazuma ranije tokom dana i dala potreban zamah pregovorima koji su bili zapali u ćorsokak, navodi američka agencija.
Najznačajniji deo sporazuma je obaveza da se do 2030. godine zaštiti 30 odsto zemljišta i voda koji se smatraju važnim za biodiverzitet, a trenutno je zaštićeno 17 odsto kopnenih i 10 odsto morskih područja.
Sporazum takođe poziva na prikupljanje 200 milijardi dolara do 2030. za biodiverzitet iz niza izvora i rad na izmenama sistema subvencija koje bi mogle da obezbede još 500 milijardi dolara za očuvanje prirode.
Kao deo finansijskog paketa, globalni okvir poziva da se do 2025. godine na najmanje 20 milijardi dolara godišnje povećaju sredstva koji ide siromašnim zemljama, ili otprilike duplo više od trenutnih izdvajanja.
Taj iznos bi se povećavao do 30 milijardi dolara svake godine do 2030. godine. Neki od učesnika su želeli strožije formulacije oko subvencija zbog kojih su hrana i gorivo značajno jeftiniji u mnogim delovima sveta, ali dokument samo poziva na identifikaciju do 2025. onih koje se mogu reformisati ili postepeno ukidati, kao i rad na njihovom smanjenju do 2030. godine.
Ministri i vladini zvaničnici iz oko 190 zemalja uglavnom su bili saglasni da zaštita biodiverziteta mora da bude prioritet, a mnogi upoređuju ove pregovore sa samitom COP27 u egipatskom Šarm el Šeiku, prenosi AP. Jedna procena iz 2019. upozorava da se milion biljnih i životinjskih vrsta suočava sa izumiranjem tokom decenija , što je stopa gubitka 1.000 puta veća od očekivane, navodi američka agencija.
Izvor: Tanjug
