Maratonski razgovori predsednika država i vlada EU članica koji su počeli u četvrtak rano popodne i trajali do petka iza ponoći kao prioritet su imali dogovor o postizanju nulte emisije štetnih gasova u EU.
Plan za “klimatski neutralnu Evropu” u startu je podržalo je 25 članica, dok su Poljska, Mađarska i Češka svoje potpise uslovljale definisanjem datuma, troškova i načina dekarbonizacije.
Češki premijer Andrej Babiš pred početak samita poslao je pismo predsedniku Evropskog saveta Šarl Mišelu u kome naglašava da se moraju definisati “podela troškova” tranzicije sa fosilnih goriva pri čemu se, prema njegovom mišljenju, prioritet mora dati članicama koje se najviše i oslanju na upotrebu fosilnih goriva.
Pored novca, jedno od pitanja oko kojih se vodila diskusija među zemljama članicama jeste mogućnost da veći razvoj nuklearne energije u Evropi zameni izvore energije koji najviše zagađuju prirodnu sredinu izazivajući efekat staklena bešte.
Poljska je tokom razgovora sa EU članicama izrazila i sumnju da se do 2050. godine može postići cilj klimatski neutralne Evrope tražeći da se taj rok pomeri na 2070. godinu, što na kraju nije prihvaćeno.
Pored maratonskih razgovora o klimi, koji su obeležili prvi dan samita u Briselu, EU lideri brzo su se usaglasili oko produžetka evropskih sankcija Rusiji.
Tokom večere u Briselu lideri razmotrili su i EU budžet za narednih 7 godina i ovlastili predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da “nastavi pregovore u cilju finalizacije dogovora o budžetu”.
EU lideri su na samitu u Briselu dočekali i prve informacije o rezultatima izbora u Velikoj Britaniji.
Razgovor o izlasku Velike Britanije iz EU, koji posle informacija o pobedi britanskih konzervativaca deluje sve izvesniji, i pripreme za pregovore o budućimo odnosima dve strane biće na dnevnom redu drugog dana samita EU lidera u petak.
RTS
