Proizvođači automobila se danas oslanjaju na elektroniku da precizno sprovodi gorivo, dok je situacija sa vazduhom dosta komplikovanija i postavilo se pitanje:
Zbog čega se isti princip ne koristi? Odgovor na to je dala kompanija “Free valve” koja je za Koenigsegg uradila upravo to i stvorila neverovatno brz automobil, ali danas je to moguće i za dosta manje novca.
Koenigsegg je sa trocilindarskim motorima pravio čuda godinama zahvaljujući briljantnom inženjeringu, a poseban akcenat se stavlja na takozvane “slobodne ventile”.
U tradicionalnom radu motora ventili se otvaraju po sekvencama i ili puštaju vazduh unutra ili ga šalju napolje nakon takta. Ovo otvaranje i zatvaranje mora biti savršeno tajmirano:
Usisni ventil se otvara kada vazduh ulazi kroz usisni kanal, a izduvni kada izlazi kroz izduvni kanal, dok su ventili zatvoreni tokom procesa sagorevanja.
Za pravilan ritam otvaranja i zatvaranja ventila zaduženo je bregasto vratilo. Bregastih vratila može biti i više, zavisno od konstrukcije motora, a njihova tajna je upravo u bregovima, jer oni zapravo upravljaju otvaranjem i zatvaranjem pojedinih ventila.
Godinama se stvarao problem manjka vazduha kada je on najpotrebniji, pošto se tajming otvaranja ventila menja prilikom povećanja broja obrtaja, što je pokušano da se reši većim bregovima, ali se onda pusti previše vazduha i potrebno je više goriva da bi motor nastavio optimalno da radi.
Hondin VTec motor je to rešio na najbolji način, pošto su napravili sistem sa dva bregasta vratila, jedan za manji broj obrtaja, a drugi za veći.
Takozvani slobodni ventil je idealno rešenje. Umesto bregastih vratila, svaki ventil poseduje aktuator i umesto da se čitav proces otvaranja/zatvaranja odvija mehanički, sada se odvija elektronski.
Slobodni ventil je tehnički mapa optimalnog stanja za svaki ventil u svakoj situaciji. Zbog toga ventili mogu da rade nezavisno od bregastih vratila i to donosi mnogo benefita, jer se mogu koristiti i druge vrste vratila…
Preciznost otvaranja i zatvaranja ventila je u tom sličaju drastično bolja jer se koristi digitalni umesto analognog sistema. Dakle, nema oscilacija već je ili otvoren ili zatvoren.
U analognom signalu, ventilima je potreno malo vremena da dođu do tačke otvaranja i brzo se zatvaraju, dok se u digitalnom slučaju ventili maksimalno otvaraju, ostaju otvoreni koliko god je potrebno i zatvaraju čim je to neophodno. 1 ili 0.
Tako posmatramo vratilo kao analogni sistem, rotacije se mogu posmatrati i kao oscilacije u onom slučaju dok su aktuatori ti koji diriguju otvaranje i zatvaranje i precizno se pušta vazduh i izbacuje kroz odvodne kanale.
Nije samo snaga poboljšana u ovom slučaju, već i rad kvačila, a poseban se akcenat stavlja i na automobile sa turbo kompresorom.
Izvor: B92
