Trofejni trener preminuo je 16. septembra u 78. godini usled problema sa vodom u plućima i herpesom, a komemoracija je održana u ponedeljak u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poslednjem ispraćaju, pored članova porodice, prisustvovale su brojne ličnosti iz sveta košarke i sporta – trener Partizana i Dudin kum Željko Obradović, predsednik KSS Predag Danilović, Dragan Kićanović, trener Crvene zvezde Dejan Radonjić, Vlade Divac, Vasilis Spanulis, prvi čovek KS Crne Gore Nikola Peković, trener moskovskog CSKA Dimitris Itudis, Dejan Tomašević, Žarko Paspalj, Teodoras Papalukas, Miroslav Berić, Milan Tomić, Željko Lukajić, bivši predsednik KSS Miodrag Babić, Raša Nesterović…
Počast trofejnom treneru došli su da odaju i Nenad Krstić, Dušan Kecman, Marko Kešelj, Pero Antić, Novica Veličković, Milenko Tepić, Duško Savanović, Bojan Popović…
Kovčeg sa telom neponovljivog trenera nosili su Željko Obradović, kao i članovi velike jugoslovenske reprezentacije Vlade Divac, Dino Rađa, Žarko Paspalj, Jurij Zdovc i Predrag Danilović.
Dirljiv oproštajni govor!
Od Dude se dirljivim govorom pred svima oprostio velikan našeg glumišta Goran Sultanović.
“I sam je uspeo da bude zvezda na nebu Srbije, Evrop i svetske košarke. Ne pristajem, mada znam da nisam u pravu da je ovo rastanak, ovo shvatam kao jedan od onih trenutaka kada on zapakuje svoje golubove, zapali u neki od evropskih gradova da tamo širi svoju filzofiju o košarci. A onda, kad opet pobedi, bane na Crveni krst, sednemu od nekih kafana i nastavimo nikad dopričane priče o Radničkom koji je imao veliko uticaja na naše vaspitanje, o ljudima sa Crvenog krsta… Nadam se da će se opet pojaviti i da ćemo nastaviti tamo gde smo stali… Hvala ti što si me priihvatio kao druga”, rekao je Sultanović.
Dušan Ivković rođen u Beogradu 29. oktobra 1943. Bio je jedan od najuspešnijih evropskih trenera svih vremena, svakako najuspešniji selektor košarkaške reprezentacije Jugoslavije na šampionatima Evrope na kojima je osvajao medalje u Zagrebu 1989, Rimu 1991. i Atini 1995.
Bio je i selektor košarkaške reprezentacije Srbije od 2008. do 2013. godine, osvojio je za to vreme srebro na Evropskom prvenstvu i bio je četvrti na Svetskom prvenstvu 2010.
Od 1996. do 1999. kada je bio desna ruka Željka Obradovića u stručnom štabu Plavih osvojio je zlato na EP 1997. i SP 1999, bronzu na OI 1996. i bronzu na kontinentalnom šampionatu 1999.
Trenersku karijeru završio je 2016. godine, vodio je revijalni meč u znak oproštaja protiv Olimpijakosa 20. septembra 2017. godine.
Kao košarkaš je igrao na poziciji beka, a kao trener je vodio Partizan, Aris, Radnički Beograd, Šibenik, Vojvodinu, PAOK, Panionis, Olimpijakos, AEK, CSKA, Dinamo Moskva i Anadolu Efes.
Sa reprezentacijom je osvojio tri evropska zlata i jedno sredbro, jedno svetsko zlato, srebro na Olimpijskim igrama i zlato na Univerzijadi.
Na klupskom nivou osvajao je Evroligu (dva puta), Kup Radivoja Koraća, Kup Rajmonda Saporte, ULEB Kup, bio je sa svojim klubovima šampion Jugoslavije, Grčke i Rusije, u istim zemljama osvajao je i Kup i Superkup takmičenja.
