Računajući od osamostaljenja države mnogo lakše bismo izračunali koliko su nas puta obradovali.
Za verovatno jedinu pravu euforiju zaslužan je jedan čovek, koji je u ponedeljak otišao u legendu – Radomir Antić.
Karadžićev potez
Leto je 2008. godine, Miroslav Đukić je (ispostavilo se) prelazno rešenje takvi da nije vodio “Orlove” ni na jednom zvaničnom meču.
Predsednik FSS Tomislav Karadžić izvlači “keca iz rukava” (čitaj: Španije).
Radomir Antić, jedini trener u istoriji fudbala koji je bio na klupama Reala, Atletika i Barselone, seda na onu, za nas užareniju, Srbije.
Plaćen manje od Havijera Klementea, prvog stranca selektora Srbije, Antić je lako pristao da posle toliko godina konačno predvodi državni tim.
Cilj je plasman na Mundijal u Južnoj Africi u kvalifikacionoj grupi u kojoj su još Francuska, Rumunija, Austrija, Litvanija i Farska Ostrva.
Sjajan start u kvalifikacijama
Otvaramo “kvale” mučenjem protiv Farana u Beogradu (2:0), uz poraz na Sen Deniju (2:1), ali smo tada protiv Francuske videli jednu drsku i drugačiju Srbiju, željnu nadigravanja.
“Pojeli” smo Litvance (3:0) u Beogradu, a onda i Austriju u čuvenom meču u Beču pred 15.000 srpskih navijača u jednoj od najboljih partija od osamostaljenja.
1:3 na “Ernst Hapelu” uz šou novog tandema Miloš Krasić – Milan Jovanović, lansiranog od “Mistera”.
“Način na koji smo došli do pobede me posebno raduje. Naša fudbalska ideja je nagrađena. Izabrali smo pravi put i budite sigurni da ćemo ostati na njemu“, rekao je Radomir, svestan značajnog trijumfa u Austriji.
Samo četiri meseca kasnije novi “bum” Srbije!
Ovog puta u Konstanci, u partiji zreloj najboljih selekcija Evrope – pobeda 3:2, sa potpisom strelcem jednog od tri gola Laneta Jovanovića.
“Tek smo na pola puta. Nismo u poziciji da kalkulišemo i još jednom želim da ponovim da mi nije cilj da se samo kvalifikujemo u Južnu Afriku, već i da stvorimo igrače i tim koji će imati pobednički mentalitet i autoritet. Moram da naglasim odličnu igru Milana Jovanovića. Iako nedovoljno oporavljen odigrao je ceo meč srcem što reprezentacija Srbije mora posebno da poštuje“, rekao je Antić i pogodio u centar.
Karta za Afriku iz Beograda
U tom trenutku Srbija je imala pregršt talentovanih i mladih igrača, a “Čika Radomir” je znao sa čime raspolaže, odnosno kako da ih iskoristi.
Sledi Austrija na “Marakani” i novi trijumf, minimalnim rezultatom iz penala Nenada Milijaša, u verovatno najlošijem izdanju u kvalifikacijama, ali tako valjda znaju sa najbolji.
“Odužićemo se naciji, vratićemo dug navijačima”, ispalio je Antić posle četvrte pobede u nizu u “kvalama”u fantastičnom ambijentu na stadionu. “U Afriku se ide iz Beograda“, poručio je Antić.
Kao da je naslućivao…
Prebrođeni su Farani u gostima (2:0), a onda prelomna utakmica – Francuska sa Tijerijem Anrijem, Nikolasom Anelkom, Patrisom Evrom…
Početak iz snova, Milijaš realizuje penal iz sumnjivog prekršaja nad Nikolom Žigćem, uz crveni karton za golmana Uga Ljorisa. Anri je izjednačio, branili smo se i izdržali za, na kraju, veliki bod.
I onda euforija kakvu verovatno nikada nismo videli u našem fudbalu.
Spavalo se za kartu protiv Francuske ispred blagajni, a za mundijalsku vizu protiv Rumunije se kampovalo ispred stadiona “Rajko Mitić”.
U pravoj fešti razneli smo Rumune 5:0, usledilo je veliko slavlje koje se prenelo na ulice Beograda…
Antiću rekordni ugovor
I sve što je lepo u Srbiji kratko traje.
Antić je dobio (zasluženo) novi ugovor, milionski, ali i nove probleme pre Svetskog prvenstva.
Već na pripremama naslućivalo se da nešto ne štima, izgubili smo od Novog Zelanda (1:0), bez golova odigrali sa Japanom, a onda se mučili sa Kamerunom (4:3) u generalnoj probi.
Došao je Mundijal, cela Srbija je bila paralisana turnirom kao da je fudbal zmija sa takvim moćima (očima).
Rt tužne nade
Nesmotreni je Zdravko Kuzmanović poklonio pobedu Gani u finišu meča igranjem rukom, ali smo već u narednom meču sve ispravili.
Posle skoro pola veka savladali smo Nemce čuvenim golom Laneta Jovanovića, proslavljenim padom u kanal.
“Gorela” je Srbija, Republika Srpska i kompletna dijaspora…
Odmah su pokrenute priče Srbiji se otvorio put do polufinala, unapred su otpisani SAD i Urugvaj u projekciji nokaut faze, a da nismo ni izborili osminu finala.
Australija je rekla STOP!
U čudnom meču izgubili smo 2:1, na kraju smo i oštećeni za penal u finišu koji bi nam doneli prolaz i naš balon je pukao.
Izgleda i Radomirov kod funkcionera FSS, odnosno predsednika Karadžića.
Sukob Karadžića i Antića
“Fijasko“, tako je opisao Karadžić nastup u Južnoj Africi. Za razliku od Antića koji je izjavio da “nije bio neuspeh i da ne postoji razočaranje“, osim suđenjem, koje ga je i koštalo puno.
Zbog nedosuđenog penala napao je urugvajskog arbitra Lariondu i zaradio suspenziju FIFA na četiri zvanične utakmice.
To je bio znak da iz FSS-a krenuo po smenu iskusnog stručnjaka. “Predsednik je pravio sastanak sa igračima meni iza leđa, bez mog znanja. To se desilo pred meč sa Australijom”, govorio je Antić.
“Normalno”, iz FSS-a se povela priča i o selektorom ugovoru, tada među 12/13 najvećih u svetu reprezentacija, kao da ih je Antić terao vatrenim oružjem na takvu saradnju.
Slab remi sa Slovenijom (1:1) u Beogradu u kvalifikacijama za EURO 2012. bio je icijalna kapisla za Karadžića.
“Sa ovim selektorom ne možemo da pobedimo ni Estoniju“, rekao je Karadžić, pre nego što je čuveni Izvršni odbor “izglasao” otkaz Antiću.
Po inerciji srpski stručnjak se obratio FIFA i dobio spor i oko dva miliona evra dugova, sa svim propratnim troškovima.
Problem je u tome što ni njegov naslednik Vladimir Petrović Pižon nije dobio Estoniju (1:3, 1:1), ali ni Sloveniju u Mariboru (1:0), pa smo ostali bez plasmana i još jednog selektora.
“Srpski fudbal je bolestan“, opisao je Antić stanje u tadašnjem FSS-u i odlukama da se često menjaju selektori.
Od najveće euforije kratak je put do najveće tuge, bar kod nas.
Lepe fudbalske priče nemaju srećan kraj u Srbiji.
Nažalost, tužan je bio i ponedeljak.
Čika Radomire, hvala na svemu!
