Ne samo o pitanju Irana i Bliskog istoka, poseta Moskvi Angele Merkel signal je Vašingtonu da Berlin ima sopstvene interese, koji ne mogu večito da budu gurani u zapećak voljom moćnog američkog partnera
Tri su, verovatno ključna, razloga koja su odvela prošle subote nemačku kancelarku Angelu Merkel u Moskvu, na razgovore s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Najpre, to je nastavak radova na zajedničkom projektu gasovoda „Severni tok 2“, što je usložnjeno nakon što su SAD krajem prošle godine usvojile zakon po kome će učesnicima u ovom poduhvatu biti uvedene sankcije. Ovaj gasovod je izuzetno značajan za obe strane i Merkelova je mogla u Kremlju da se iz prve ruke uveri da će Moskva imati snage i tehnoloških mogućnosti da okonča njegovu izgradnju. Prema informacijama koje je Putin izneo na zajedničkoj konferenciji za medije s Merkelovom, „Severni tok 2“ biće pušten u eksploataciju sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, odnosno do kraja ove ili početkom sledeće godine. S obzirom na to da je nedavno postignut petogodišnji sporazum o tranzitu gasa preko Ukrajine, a kojim se garantuju isporuke na Zapad ovim pravcem, čak i određeno zakašnjenje u izgradi „Severnog toka 2“ neće biti razlog za brigu nikome u Evropi, jer će gasa biti u dovoljnim količinama.
BLISKI ISTOK I SENKA VELIKE KRIZE Splašnjavanje ukrajinske krize i njeno moguće usmeravanje u mirnije tokove drugi je razlog posete Merkelove Moskvi. Ona i Vladimir Putin radili su na regulisanju ove krize svih prethodnih godina i s dolaskom na vlast umerenog ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog otvorio se željeni prostor da se situacija stavi dugoročno pod kontrolu. S prethodnim vlastima u Kijevu, pokazalo se, to nije bilo moguće. Predvođeni prethodnim predsednikom Petrom Porošenkom, oni su potpisali Minske sporazume i obavezali se da sprovedu ozbiljne ustupke prema stanovništvu Donbasa – uključujući i davanje ustavnog statusa teritorijama na istoku Ukrajine – ali se to do sada nije desilo. Izgubljeno je vreme, ljudski životi, materijalna dobra, a odnosi Rusije i Evrope pretrpeli su ozbiljna iskušenja. I niko od toga – ni u Evropi, ni u Ukrajini, ni u Rusiji – nije imao koristi. Nakon što se pojavila jasna nada da konflikt može biti rešen, korak po korak, Angela Merkel se s Putinom okrenula razgovorima o budućnosti.
Pojavila se, međutim, i treća tema koja može ponovo da zakomplikuje stvari. To je Bliski istok i senka velike krize koja se ponovo nadvija nad regionom. Taman što je rat u Siriji praktično okončan, novi strah stvara se povodom Irana. Američko ubistvo generala iranske Revolucionarne garde Kasima Sulejmanija preti da čitav region uvuče u vrtlog nestabilnosti. Ponovo, osim ljudi sa Bliskog istoka, biće pogođena Evropa, čije snabdevanje energentima umnogome zavisi od dešavanja na ovom tlu.
Odlazak Merkelove u Moskvu, smatraju ruski eksperti, direktna je poruka Vašingtonu da je Evropska unija zabrinuta zbog eskalacije na Bliskom istoku. Nemačka kancelarka u Putinu svakako pronalazi dobrog sagovornika na tu temu, jer se pokazalo da Moskva može trajno da smiri situaciju u Siriji, što je za Nemačku veoma važno, imajući u vidu da je ova zemlja najveća žrtva migrantske krize. Putin je prošle nedelje, u dogovoru s turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom, presudno uticao na to da u Libiji, još jednom velikom žarištu migrantske krize, bude postignut prekid vatre. Moskva podržava i inicijativu Angele Merkel da, pod okriljem UN, u Berlinu održi konferenciju posvećenu rešavanju ovog pitanja. Posle pregovora s Putinom kancelarka je naglasila da se nada uspehu primirja, kao i da Berlin održava „tesne kontakte“ povodom Libije s Moskvom, Ankarom i zemljama EU.
„Želim da zahvalim za poziv da posetim Moskvu i mogućnost da održimo veoma sadržajne, veoma podrobne razgovore, kako o bilateralnoj agendi, tako i o međunarodnim pitanjima. Zaista, možemo da tvrdimo da, bez obzira na neke teškoće kao što su sankcije u vezi s Ukrajinom, imamo veoma intenzivne ekonomske odnose“, ocenila je kancelarka. Uoči početka razgovora s Putinom Merkelova je napomenula da ih je s nestrpljenjem čekala. „S nestrpljenjem sam očekivala naše razgovore, naše pregovore. Zahvalna sam zbog poziva, za datu mogućnost da dođem ovamo, zato što uvek smatram da je bolje da razgovaramo jedni s drugima, nego jedni o drugima“, nedvosmislena je bila Angela Merkel. Iz njenih reči može se naslutiti da je bilo otpora ovoj poseti, ali da je dolazak bio njena želja i odluka, bez obzira na različita podozrenja, pre svega iz Vašingtona.
MOSKVA POMAŽE, VAŠINGTON PRETI Putin je, govoreći o odnosima s Nemačkom, ukazao da Moskva polazi od principa poštovanja, ravnopravnosti i uzajamne koristi. Sve navedeno predstavlja bazne principe ruske diplomatije poslednjih godina, s posebnim akcentom na uzajamnu korist u odnosima između država. Drugim rečima, iz Kremlja stalno ukazuju da oni svojim partnerima mogu da ponude znatne koristi, za razliku od drugih zemalja, pogotovo zapadnih. Mada u tom kontekstu ne pominju izričito SAD, jasno je da se to odnosi prvenstveno na njih. Poslednjih godina očigledno je da Vašington mnogo više preti sankcijama i drugim negativnim posledicama, nego što partnere stimuliše pozitivnim podsticajima. Američka logika je sledeća: ako vam Vašington uvede sankcije, možete da izgubite mnogo više nego što ćete dobiti od saradnje s Rusima. Sada je na Moskvi težak zadatak da sadašnjim i potencijalnim partnerima dokaže da oni, ipak, mogu da ponude toliku korist, koja bi čak nadmašila i štetu koju može da nanese Vašington. U slučaju Nemačke i najavljenih sankcija povodom „Severnog toka 2“, vidi se da Kremlj može da uspe u svojim namerama.
Ne samo o pitanju Irana i Bliskog istoka, poseta Angele Merkel jasan je signal Vašingtonu da Berlin jeste lojalan evroatlantski saveznik, ali da ima i svoje sopstvene, vitalne interese koji ne mogu večito da budu gurani u zapećak voljom moćnog američkog partnera. U okolnostima porasta populističkih snaga u nemačkoj i širom Evrope, Angeli Merkel je jasno da nesamostalna i gotovo vazalna pozicija prema Americi nije dugoročno održiva, nanosi ozbiljnu političku štetu i destabilizuje nemačko društvo. Poseban razlog za zabrinutost dolazi od nemačkih privrednika, veoma zainteresovanih za razvoj svih oblika ekonomske saradnje s Rusijom – od punog otvaranja ruskog tržišta (što je limitirano posle uvođenja sankcija), preko jačanja dragocene energetske saradnje, pa do realizacije ambicioznih zajedničkih projekata. Sve to Moskva nudi Nemcima, u okviru „uzajamno korisne saradnje“. I izgleda da ova taktika daje rezultate.
Bespuće eksteritorijalnih sankcija
Kako je naglasio Putin, u periodu januar–oktobar 2018, trgovinski promet između Moskve i Berlina iznosio je 43,8 milijardi dolara. To je gotovo dvostruko manje nego što je bilo pre krize u Ukrajini i međusobnog uvođenja sankcija, što ukazuje da u budućnosti ima prostora za suštinski napredak. Naravno, pod uslovom da problemi između Moskve i Kijeva budu rešeni na adekvatan način, na čemu se poslednjih meseci intenzivno radi – uz snažnu podršku Nemačke i Francuske. Nemačke investicije u Rusiju dostigle su 20 milijardi dolara, a ruska ulaganja u nemačku privredu devet milijardi. Ove investicije poslednjih godina ubrzano rastu, što svedoči o povećanom interesovanju za obnavljanje i unapređenje odnosa s obe strane. Rusija i Nemačka, inače, spadaju u red najbližih ekonomskih i trgovinskih partnera: s ruske strane, samo je razmena s Kinom veća. To je još jedan razlog zbog čega rusko-nemačka saradnja može drugima da zasmeta.
A kruna saradnje je projekat gosovoda „Severni tok 2“. Njegov završetak, zasigurno, označiće prelazak na potpuno novu etapu u razvoju odnosa dve zemlje. Putin je naglasio da Moskva veoma ceni podršku Berlina ovom projektu, u situaciji kada Vašington uvodi sankcije njegovim učesnicima. Ruski predsednik uverava da će cevovod biti izgrađen. „Da, mi nesumnjivo možemo da ga izgradimo samostalno, bez privlačenja inostranih partnera. Jedino je, s tim u vezi, pitanje rokova“, podvukao je ruski lider.
Merkelova je takođe naglasila da je izgradnju gasovoda „neophodno dovesti do kraja“. „Neophodno ga je privesti kraju. Nemačka i druge evropske zemlje biće na dobitku od ’Severnog toka 2’. Svi su zainteresovani za diversifikaciju gasnih isporuka. To je veoma važan projekat“, istakla je kancelarka, napominjući da to neće moći da zaustave ni američke sankcije. „Mislim da je projekat moguće realizovati, bez obzira na američke sankcije. Želim još jednom da podvučem da mi, bez obzira na sve političke probleme, smatramo da su eksteritorijalne sankcije nepravilan put i zato ćemo nadalje podržavati ovaj projekat, kao što smo to činili i u prošlosti“, nedvosmislena je bila Angela Merkel.
Piše: Bojan Bilbija za pecat.co.rs