Zašto srpska vojna parada više iritira NATO nego što njihove vojne vežbe u okruženju iritiraju Srbiju?
Nedavna parada u Nišu, kojom su prikazane razne nove mogućnosti naše vojske i policije, izazvala je brojne i burne reakcije, ne samo u regionu nego i kod vodećih NATO država. Nije sporno da je naš politički vrh ovom paradom želeo da pošalje političku poruku, pre svega našem narodu, a onda i celom svetu. Poruku je mogao da razume svako dobronameran – da Srbija jača svoje odbrambene sposobnosti u cilju očuvanja suštinske nezavisnosti i vojne neutralnosti, zaštite srpskog naroda i vitalnih interesa Srbije. Nažalost, neki u našem okruženju i na Zapadu ovu poruku nisu razumeli, i paradu su protumačili na svoj način.
NIŠKA SIMBOLIKA
Po tome što je ovoga puta parada održana u Nišu, a ne u Beogradu, zaključili su da je to vojna pretnja lažnoj državi Kosovo. I ne samo to nego da je Niš simbolično izabran zbog Srpsko-ruskog humanitarnog centra, kako bi se jačale veze s Ruskom Federacijom. Prikaz novog moćnog oružja ruskog porekla protumačili su kao vojno povezivanje s Rusijom i postepeno odricanje od proklamovane vojne neutralnosti. To je uznemirilo zapadne stratege koji su zlonamerno procenili da Srbija polako klizi u formalni vojni savez s Rusijom. I nije to kraj njihovih pogrešnih zaključivanja i procena, jer su masu pogrešnih zaključaka izvukli i iz ešelona veterana, koji su prvi put učestvovali u defileu, a koje su pokušali da prikažu kao „marš ratnih zločinaca“.
Međutim, ako zanemarimo te zlonamerne i pogrešne zaključke, oni koji su iz nekih svojih razloga uložili mnogo napora da oslabe srpsku vojsku sada imaju razloga za brigu. Brzinom koju niko nije mogao da pretpostavi, Vojska Srbije postaje dobro opremljena, odlično naoružana i veoma motivisana da brani slobodu i nezavisnost. Ako je neko sumnjao da li je to baš tako, na ovoj paradi se mogao uveriti. Parada je izvedena savršeno, bez greške, što nam štošta govori o stanju u vojsci i policiji, jer komplikovane radnje na tom nivou profesionalizma ne bi mogli da izvedu nemotivisani i nezainteresovani kadrovi. Demonstrirana je velika posvećenost i veliko poštovanje prema narodu i državi. Očito da sada nervozu pravi raskorak između onoga kakvu srpsku vojsku NATO želi da vidi, i onoga što su videli, i da ih je tempo unapređenja srpskih odbrambenih sposobnosti iznenadio.
NOVI OBAVEŠTAJNI PROBLEMI
Obaveštajne službe vodećih NATO država kojima ne odgovara nezavisnost i vojna neutralnost Srbije, i država iz srpskog okruženja koje imaju agresivne namere prema Srbiji i Republici Srpskoj, izučile su sve detalje parade, ali to je tek početak njihovog posla. Figurativno rečeno, to je samo sadržaj knjige koju tek treba napisati. Podaci koje su decenijama prikupljali o organizaciji, opremi, naoružanju, moralu, finansiranju i drugim detaljima više ne važe. Što je još gore po njih, više nisu sigurni kakve su sada realne manevarske sposobnosti i vatrena moć srpske vojske, a od toga zavise njihovi gubici ako se ponovo odluče za vojno rešenje problema na Kosmetu ili nasilno disciplinovanje Srbije. Nervozu stvara činjenica da se bez tih podataka ne može planirati nikakva ofanzivna vojna operacija.
Znaju oni da na paradi nije prikazano sve, i mogli su ono što vide da povežu s nabavkama naoružanja koje su u toku. Na paradi je letelo devet moćnih lovaca Mig-29 a uskoro će ih biti 14 koji su, za razliku od situacije za vreme NATO agresije, potpuno ispravni i modernizovani. Odluka o kupovini novih raketnih sistema PVO je već donesena i samo je pitanje da li će stići iz Rusije ili Kine, a to dramatično menja sigurnost agresora na srpskom nebu. Ono o čemu su decenijama raketaši i piloti lovci samo maštali moglo bi postati stvarnost – višeslojna PVO uz mogućnost lovačkog presretanja. To je sasvim nova situacija koju agresor mora detaljno da prouči pre nego što se usudi da povredi naš vazdušni prostor jer više neće biti moguće bombardovati Srbiju uz „nulti rizik“. Njihove obaveštajne službe moraju da ukažu na slabe tačke sveukupnog sistema pre planiranja bilo kakve akcije.
Ima i drugih, isto tako važnih, strateških razloga zašto je baš razvoju PVO sistema dat prioritet. Koliko ojačamo PVO, toliko se povećavaju mogućnosti optimalne upotrebe naše kopnene vojske. Cilj je da se prevaziđe situacija kada su dovitljivost i operativno maskiranje bili jedina zaštita jedinica od uništenja iz vazduha. Modernizovani tenk T-72 na paradi je privukao pažnju zbog ruskih oznaka koje su bile zgodne za razne političke spekulacije, ali obaveštajce je interesovalo nešto drugo – ojačanja oklopa i moderna elektronika koji ga praktično čine novim oružjem koje treba istražiti. Jer doniranih 30 T-72 i 30 BRDM za koje smo sami platili modernizaciju, uz već postojeće T-84, predstavljaju neistraženu i nepredvidivu snagu za koju tek treba utvrditi kolike gubitke može naneti agresoru.
Novu glavobolju obaveštajcima predstavljaju i novi helikopteri prikazani na paradi, jer se time i protivoklopne mogućnosti Vojske Srbije bitno menjaju u pozitivnom pravcu. Uz to, jača sposobnost vertikalnog manevra namenskim specijalnim borbenim grupama, brzog snabdevanja, evakuacije ranjenika i drugih pojedinosti koje su važne za ishod bitke. Najveću pažnju privukli su čuveni ruski helikopteri Mi-35, ne zato što su leteli s ruskim oznakama nego što su zbog svoje vatrene moći i otpornosti na pešadijska dejstva na Zapadu dobili nadimak „đavolje kočije“. Oni već po svom robusnom izgledu izazivaju strahopoštovanje protivnika. Nema dileme da će ovi helikopteri, uz transportne Mi-17 i Erbasove H145M, promeniti taktičke i operativne postavke naših jedinica u budućim odbrambenim operacijama, što takođe mora biti predmet istraživanja stranih obaveštajnih službi.
TRANSFER KINESKE TEHNOLOGIJE
Nova oprema, posebno optička i novo pešadijsko naoružanje koje je prikazano na paradi menjaju mogućnosti naših pešadijskih i specijalnih jedinica, pre svega što se tiče borbe u noćnim uslovima. Na paradi nisu prikazani kineski izviđački i borbeni dronovi, ali se zna da je ta kupovina realizovana i samo se čeka isporuka koja će ojačati izviđačke i vatrene sposobnosti pešadije na prvoj borbenoj liniji, kvalitetan odabir rentabilnih ciljeva za artiljeriju i preciznu korekciju vatre. Domaća borbena vozila kao što su „Lazar“ i „Miloš“ čine pešadijske i specijalne jedinice otpornijim na dejstva agresora, daju im veću pokretljivost a time i efikasnost. Cilj je da se potpuno eliminiše manevar pešadijom na bojištu kamionima sa ceradom, jer oni ne pružaju nikakvu zaštitu i proizvode gubitke koji se oklopom mogu izbeći. Plod domaće pameti i namenske industrije predstavljaju i neki moderni artiljerijski sistemi kao što je „Nora“, ili raketni sistemi zemlja–zemlja kao što je „Šumadija“, tako da je i artiljerijsko-raketna podrška naših jedinica velika novina u pogledu dometa, brzine gađanja, vatrene moći i mobilnosti. Najavljuje se transfer tehnologije i zajednička proizvodnja oružja s moćnom vojnom industrijom Kine, što je novi izazov za strane obaveštajne službe.
POLICIJA I VOJSKA
Zna se da je naša policija osposobljena za teške zadatke, posebno njene specijalne jedinice i žandarmerija, ali parada u Nišu je pokazala još jednu novinu koja je strancima bila malo poznata – koliko je naša policija kompatibilna s vojskom, i koliko su osposobljeni za sadejstvo u slučaju agresije na našu zemlju ili u slučaju napada diverzantskim i terorističkim grupama. Modernizacija njihove opreme i oružja u potpunosti prati modernizaciju vojske. Naravno da to jača sveukupne odbrambene sposobnosti Srbije, i da strani obaveštajci to moraju da istraže.
NATO VEŽBE
Na dan održavanja parade u Nišu, 10. maja, NATO je započeo seriju vojnih vežbi u našem okruženju koje će trajati tri meseca. Mnogi su pomislili da je to nekakav odgovor na poruke iz Niša. To nije tačno jer su vežbe najavljene godinu dana pre toga, dok se nije ni znalo da će parade u Nišu biti. Međutim, ono što se kasnije moglo menjati i dopunjavati može se razumeti kao direktna provokacija Srbije i nekakav odgovor NATO država na poruke parade. Prve tri vežbe izvode se u Hrvatskoj i Sloveniji a suorganizatori su u ime NATO-a Hrvatska, Slovenija i Mađarska. Prva vežba je posvećena 10. godišnjici članstva Hrvatske u NATO-u. Pored vodećih i važnih članica (SAD, Poljska, Francuska, V. Britanija, Italija, Nemačka i Litvanija) učestvuju i one iz našeg okruženja (Hrvatska, Slovenija, Mađarska, BiH, Albanija, Crna Gora i Makedonija) i tu nema ništa sporno.
Međutim, sporan je poziv takozvanoj vojsci Kosova da učestvuje u vežbi i to predstavlja direktnu provokaciju Srbije. Time dvoličnost i cinizam čelnika NATO-a dolazi do punog izražaja jer se oni istovremeno izjašnjavaju protiv njenog formiranja dok je u praksi naoružavaju, uvežbavaju i tretiraju ravnopravno s drugim članicama i legalnim armijama. Kriju se iza vešto plasirane podvale da je „vojsku Kosova“ na svoju ruku pozvala Hrvatska. Naravno da to ne bi bilo čudno pošto nam je dobro poznato njihovo „bratstvo po oružju“, ali to nije moguće. Taman posla da Hrvatska sama odlučuje ko će učestvovati na vežbi. Zna se ko u alijansi odlučuje i ko odobrava planove. Sve je jasno jer „slučajno“ na ovim prvim vežbama ne učestvuje nijedna NATO država koja nije priznala lažnu državu Kosovo, a o tome nisu mogli da odlučuju Zagreb i Priština.
Sadržaj vežbi i brojno stanje učesnika (4.500 vojnika, 60 aviona, 30 helikoptera i oko 800 vozila) ne bi trebalo da posebno brine Srbiju. U pitanju je nekoliko ključnih radnji: uvežbavanje saradnje i sadejstva manjih jedinica iz 14 zemalja; zatim, vazdušni desant američkih vazdušnih snaga u Evropi zajedno s francuskim i britanskim padobrancima; pomorski desant na Piranski zaliv; i razmeštanje jedne baterije američkog PVO sistema „Patriot“ u Sloveniji. Naravno da nas se njihovo uvežbavanje ne tiče ako nije usmereno prema našim granicama.
Ali Srbiju treba da brine činjenica da su ove tri vežbe u Hrvatskoj i Sloveniji samo početak serije od devet vežbi koje NATO planira u našem okruženju u periodu od samo tri meseca. Nakon Hrvatske i Slovenije vežbe su planirane u Rumuniji, Bugarskoj i Makedoniji, a za nas će biti interesantno jedino to da li će „vojska Kosova“ učestvovati na vežbama u Rumuniji pošto oni nisu priznali lažnu državu Kosovo pa tako ni njihovu vojsku. Da je u pitanju provokacija, vidi se i po tome što je učešće prištinske paravojske simbolično – učestvuju jedan pešadijski vod i grupa deminera, pa svojim prisustvom ne mogu da doprinesu kvalitetu niti značaju vežbe.
Bez obzira na to što nema pokazatelja da je direktno ugrožena, Srbija ne može na sve to da gleda kao da se ništa ne događa u njenom neposrednom okruženju, specijalno kada se vežbe budu izvodile u Makedoniji, u neposrednoj blizini Kosova i Metohije. Zato naše obaveštajno-bezbednosne agencije treba da prate njihove planove i aktivnosti, baš kao što oni budno prate dešavanja u našoj vojsci i sve naše vojne aktivnosti.
Jednostavno, oprez mora postojati za vreme izvođenja vojnih vežbi NATO-a u našem okruženju. Kada je u pitanju tako moćna vojna mašinerija, vojno rešenje se nikada ne može potpuno isključiti. Moćnici koji zagovaraju vojno rešenje kosmetskog problema mogu da procene da je bolje to učiniti sada, dok Vojsci Srbije još nisu isporučena sva kupljena i donirana oružja.
Da vojno rešenje nije odbačeno, govori nam čudan i pomalo smešan apsurd, da tako moćnu vojnu alijansu više iritiraju i brinu dešavanja i promene u maloj srpskoj vojsci, nego što Srbiju brinu vežbe i provokacije NATO-a u njenom okruženju. A najveća opasnost po mir i stabilnost je serija albanskih provokacija kojoj kao da nema kraja. Priština se ponaša kao da je od nekoga dobila nalog da po svaku cenu mora da isprovocira reakciju Srbije. Razlog je jasan – ako dođe do novih sukoba na Kosmetu, za njih treba okriviti Srbiju, čime bi se pravdala vojna agresija NATO-a. Da li je u pitanju samo slabljenje pozicije Srbije u eventualnim budućim pregovorima ili priprema za vojno rešenje, tek ćemo videti.
