Prema podacima Eurostata, statističke agencije Evropske unije, BiH je druga najsiromašnija zemlja u Evropi, nakon Albanije. Sve više građana u BiH je prinuđeno da jedini obrok u toku dana potraži u narodnoj kuhinji. Ekonomisti smatraju da se ništa neće promijeniti ni u godinama koje dolaze.
Šta znači život u siromašnom društvu, najbolje znaju oni koji imaju malo ili nemaju ništa. Najteže je onima koji su bolesni i nemoćni da rade kako bi se prehranili. Prinuđeni su da zakucaju na vrata narodne kuhinje da bi sebi obezbijeili bar jedan obrok dnevno.
Jedan obrok dobiju, a za ostale moraju da se snalaze, pogotovo oni koji nemaju nikakvih primanja.
Građani koji to još mogu žele da rade i zarade ali kažu da niko neće da im da posao kada su u 50-im godinama ili pred penziju.
Oni koji su decenijama radili i stvarali društvo u kojem jedva preživljavaju, sada su poniženi. Od najniže penzije im, dok plate lijekove i račune, malo ostane za hranu.
Narod je ogorčen zbog stanja u kojem živi, a za koje je, kažu najvećim dijelom odgovorna vlast. Umjesto o narodu oni jedino brinu o tome kako da uvećaju sopstveno bogatstvo, ističu građani.
“Bili smo tu kada je bilo potrebno braniti Srpsku, a kad nama treba pomoći, pomoć ne stiže, kažu borci.
Oni koji su u narodnim kuhinjama svakog dana kažu da ih nije sramota jer su na to primorani. Sramota je samo, ističu, ukrasti.
Mnoge ipak jeste sramota. Iako se broj korisnika svakodnevno povećava, oni često ne žele da bude viđeni u javnim kuhinjama, kaže Miroslav Subašić, predsjednik humanitarne organizacije “Mozaik prijateljstva” iz Banjaluke.
“Kada ljudi vide redove spred javne kuhinje misle da se broj korisnika smanjuje. Naprotiv, povećavaju se redovi u našim kancelarijama, preko telefona, raznosimo obroke i po kućama. Ljude je sramota da se pojave ovdje i traže pomoć zato što im je teško”, objašnjava Subašić.
Alema Hodžić, koordinator za razvoj i saradnju u međunarodnom Forumu solidarnosti “EMMAUS” kaže da je u projekat “Jedan orrok dnevno” uključeno preko 800 osoba na području Doboja, Srebrenice, Zvornika i Bratunca.
“To su osobe kojima je svakodnevno potrebna podrška i pomoć u vidu obezbjeđivanja obroka. Različiti su razlozi za to, između ostalog nezaposlenost”, kaže Hodžićeva.
Bosna i Hercegovina ima nizak životni standard i spada u siromašne evropske zemlje. Potrebne decenije da bi se dostigao evropski prosjek ekonomskog rasta. Taj trend će se nastaviti i u narednim godinama, kaže skonomista Milenko Stanić i dodaje:
“Sa ovakim odnosima prema privredi, podsticajima u privredi i političkim odnosima ne postoji nijedan razlog za veći optimizam da će se u dogledno vrijeme stanje promijeniti”.
Zbog sveukupne situacije mladi, koji bi trebalo da budu budućnost i nosioci ekonomskog razvoja, nastaviće da odlaze sa ovih prostora, tražeći stabilnije okruženje i sigurniji život. To je još jedan razlog za sumorne prognoze, zaključuje Stanić.
(BN)
Nemoguće, Pišković kaže da se dobro živi, da smo mi među najboljim u Evropi. A Baja kaže da smo bolja polovica BH.