Kancelarija je objavila da se visokopatogena influenca ptica već pojavila u državama istočne Evrope, s mogućnošću da se ona uskoro pojavi u susjednim državama, pa i samoj Bosni i Hercegovini.
Pooštriti mjere
Ptičija ili kokošija gripa prijavljena je u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini, a, prema zabrinjavajućim informacijama iz Instituta za zdravlje i sigurnost hrane Zenica, postoji opravdana sumnja da će se tokom narednih sedmica širiti i ka ostatku Evrope pa preporučuju vlasnicima farmi peradi da pooštre biosigurnosne mjere.
– Bitno je spriječiti kontakt domaćih i divljih ptica, što nije lako. Preporučuje se držanje domaće peradi zatvorenom. Potrebno je pooštriti kontrolu ulaza osoba u objekte s peradi, a uposlenici na farmama moraju koristiti zaštitnu radnu odjeću i obuću i voditi računa o higijeni – kaže Benijamir Haurdić, viši stručni saradnik za sigurnost hrane u Institutu.
On navodi da je bitno zaštititi hranu i vodu od divljih ptica, posebno onih koje su uobičajene na farmama, poput golubova, vrabaca itd., jer one u prirodi mogu imati kontakta s divljom plovnom peradi.
– Preventivno, ali i kod utvrđivanja bolesti, vlasnici peradi trebaju sarađivati sa veterinarskom službom. Od domaće peradi najosjetljivije su kokoši i ćurke, dok se kod pataka i gusaka bolest pojavljuje u blažoj formi – upozorava Haurdić.
Napominje da, kada se pojavi kod domaće peradi, ova zaraza dovodi do velikih ekonomskih gubitaka po gazdinstvo i samu državu koji su uvjetovani uginućima i obaveznim neškodljivim uklanjanjima oboljelih jata, zabranom kretanja peradi i zabranom prometa proizvoda porijeklom od peradi.
Ljudsko zdravlje
– Preporuka agencija za hranu potrošačima je da meso i proizvodi od peradi kojima se ispravno rukuje i dobro se termički obrađuju ne predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje – zaključuje Haurdić.
Dobra higijenska praksa
Pridržavanje dobre higijenske prakse, savjetuju iz INZ, uključuje pranje ruku toplom vodom i sapunom najmanje 20 sekundi prije i poslije pripreme hrane.
– Temperatura termičke obrade peradi pri kuhanju treba biti iznad 75 stepeni, a pri pečenju minimalno 180 stepeni – kaže Haurdić.
Glavni izvori infekcije za domaće kokoši i ćurke je divlja plovna, odnosno vodena, perad koja je i prirodni rezervoar virusa, a sama ne pokazuje simptome bolesti.
(Avaz)
