Ljudi (plus orke i kitovi piloti) su jedinstvene životinje jer mogu da žive srećnim i zdravim životom daleko nakon menopauze, odnosno nakon što njihova sposobnost reprodukcije izbledi. Prirodni vek svih drugih životinja uglavnom prestaje istovremeno kada i sposobnost razmnožavanja.
Jedan od predloženih razloga za to je takozvana “hipoteza bake”, prema kojoj starije ženke mogu pomoći u podizanju dece, osiguravajući tako opstanak njihovih gena i osiguravajući stabilnost svojoj zajednici. Iako jako zgodna evolucijska prednost, ostaje pitanje kako je nastala, genski gledano.
Dug život neočekivana nuspojava odbrane od bakterije
Naučnici s Medicinskog fakulteta Univerziteta Kalifornija u San Dijegu prethodno su pronašli brojne mutacije ljudskih gena koje štite starije osobe od kognitivnog pada i demencije. U svojoj poslednjoj studiji otkrili su da su se ove korisne varijante gena možda razvile kao odgovor na borbu s patogenima, najpre gonorejom.
Upoređujući genom čoveka i šimpanze, tim je otkrio da ljudi imaju jedinstvenu verziju gena CD33 koji kodira receptor izražen u imunim ćelijama.
Standardni CD33 receptor veže se na vrstu saharida zvanu sijalična kiselina koja se nalazi u ljudskim ćelijama. To omogućuje imunom sistemu da prepozna koje su ćelije “sigurne”, podstičući telo da ne napada samo sebe.
Ključna mutacija čisti stare ćelije
Međutim, to nije savršen sistem – budući da pomaže u zaštiti ljudskih ćelija od napada koji sami uzrokuju, CD33 receptor u imunim ćelijama mozga takođe sprečava imuni sistem da očisti oštećene moždane ćelije i amiloidne naslage povezane s Alchajmerovom bolešću.
Ljudi su prevladali ovaj problem pomoću varijante gena CD33 koja stvara receptore koji ne reaguju na sijalične kiseline na oštećenim ćelijama, čime se pruža otpor protiv kasne Alchajmerove bolesti.
Takođe je očigledno da su Neisseria gonorrhoeae (bakterije koje uzrokuju gonoreju) obložene istim šećerima na koje se vežu CD33 receptori, što im omogućuje da izbegnu otkrivanje od strane imunog sistema. Istraživači sumnjaju da se mutirana verzija CD33 mogla pojaviti kao ljudsko prilagođavanje kao odgovor na gonoreju. Njegova sposobnost zaštite od demencije, tvrde oni, bila je srećna nuspojava koja je ljudima omogućila da žive zdravije živote kad su ušli u starost.
Najbliži rođaci dele sve, ali ne i dugovečnost
“Moguće je da je CD33 jedan od mnogih gena odabranih zbog prednosti preživljavanja protiv zaraznih patogena, ali koji su zatim sekundarno odabrani zbog svojih zaštitnih učinaka protiv demencije i drugih bolesti povezanih sa starenjem”, navodi Paskal Gagneu, glavni autor studije, i profesor patologije na Medicinskom fakultetu UC San Diego.
Ispitivanjem genoma neandertalaca ili denisovaca, naših najbližih evolucijskih rođaka, tim je primetio da im takođe nedostaje mutirana verzija CD33. Nije veliki skok pretpostaviti da je zaštita od demencije koju je iskusio Homo Sapiens mogla da pruži korisnu prednost u naticanju protiv naših izumrlih srodnika hominina.
“Za većinu gena koji su različiti kod ljudi i šimpanza, neandertalci obično imaju istu verziju kao i ljudi, tako da nas je ovo stvarno iznenadilo”, objasnio je koautor Ajit Varki, profesor emeritus medicine te ćelijske i molekularne medicine na UC-u. Medicinski fakultet u San Diegu. “Ova otkrića sugerišu da su mudrost i briga zdravih baka i deda mogli biti važna evolucijska prednost koju smo imali u odnosu na druge drevne vrste hominina”, zaključuju.
