Kako prenosi hrvatski Jutarnji list, iaka je zupravo završeni samit NATO u Madridu, kog su zvaničnici zapadnih zemalja proglasili istorijskim i iako su “frcali” superlativi, iza te idile međusobnog tapšanja po ramenima i hvaljenja, moglo se videti da je zajedništvo saveza možda dugo čitav kilometar, ali duboko svega centimetar.
To što su vođe zemalja članica Rusiju, koja ugrožava Evropu bar od 2007, proglasile “najznačajnijom i direktnom pretnjom” bezbednosti, miru i stabilnosti evroatlantskog regiona više je isticanje očiglednog nego što je naznaka velike strategije, ocenjuju u Politiku.
I privlačenje Švedske i Finske u Savez, koje je Stoltenberg proglasio postignućem, više je rezultat nečega što bi se pristojno moglo nazvati ucenom od strane Redžepa Tajipa Erdogana nego uspešne visoke diplomatije s ciljem međusobnog pomaganja u odbrani, pišu u Politiku, navodeći da je turski predsednik te dve države držao “kao taoce” kako bi od SAD-a dobio ono što je želeo, nove avione F-16.
Taj portal se čak pita da li bi Turska uopšte poslala svoju vojsku u slučaju da dođe do ruske invazije na baltičke zemlje. Njihov odgovor je: Teško.
U tekstu se dalje navodi i da članstvo Erdogana i Viktora Orbana u Savezu ne potkopava samo tvrdnje NATO-a da se radi o zajednici koja deli liberalne vrednosti, već ih i ismejava, a oni nisu jedini koji potkopavaju NATO-ov legitimitet.
Politiko podseća da su samo koju sedmicu pre invazije nemački političari, uključujući ministarku spoljnih poslova Analenu Baerbok, zahtevali od SAD-a da sa nemačke teritorije povuče sve nuklearne bojeve glave. Sada je napad na Ukrajinu doveo je do toga da su nemački političari, koji su godinama ignorisali apele Vašingtona da prestanu da “drže na dijeti nemačku vojsku” i počnu da doprinose vojnom Savezu, preko noći postali veliki zagovornici NATO-a.
Ta nova predanost NATO-u, ocenjuju u Politiku, rezultat je straha, a ne uverenja, i lepak koji povezuje Savez nije jedinstvo vizije, već instinkt članica da se sakriju pod američki nuklearni štit. To nije dovoljno da bi Savez održao zajedništvo.
Dobar deo evropske javnosti podeljen je oko toga koliko daleko treba ići u suprotstavljanju Vladimiru Putinu, delimično zato što njihove Vlade nisu usuglašene oko stepena ugroženosti celog kontinenta od strane Rusije.
Ako Ukrajina nastavi gubiti teritorij i ljudske živote jer joj nedostaju sredstva za obranu, ocjenjuju u Politicu, krivnja će ležati na NATO-u.
Iako je Bajden sada vratio SAD u sedlo NATO, nakon Trampa koji je Ameriku žestoko distancirao od Alijanse, to ne znači da će SAD i dalje NATO videti kao prioritet zbog vlastitih problema s Kinom, a što opet znači da će manje brige voditi o stanju u Evropi.
Zbog toga NATO, kako predlaže Politiko, treba da sprovede radikalnu reformu, prestane da se oslanja isključivo na SAD i potera iz Saveza zemlje članice koje ne poštuju osnovne demokratske norme.
Jednako tako, članice koje ne ulažu dovoljno u vlastitu odbranu, pišu u Politiku, trebalo bi usmeriti da bezbednosne garancije potraže negde drugde, van Saveza.
“U vojnim krugovima, taktika uništenja grada kako bi se spasio je kontroverzna. U slučaju NATO-a, druge opcije nema”, zaključuju u Politiku.
(B02/Jutarnji list Foto: Ilustracija)
