Fajnal-for. Četiri najbolje ekipe su se okupile u Vitoriji gde će se boriti za titulu najboljeg u Evropi. Titulu brani Real Madrid, koju je osvojio u beogradskoj “Areni” protiv turskog Fenerbahčea prošle godine u ovom periodu.
Naravno, Real Madrid i Fenerbahče su i ove godine uspeli da dođu na završni turnir, a druga dva putnika u Vitoriju su Anadolu Efes i moskovski CSKA.
Prvi polufinalni par je duel CSKA i Reala. Reklo bi se starih poznanika. Glavna tema kada govorimo o ovom duelu biće sudar Serhija Ljulja i Nanda de Koloa i fanovi se već pitaju: ko će koga da zaseni?
Real je u Vitoriju došao preko Panatinaikosa, “poklonili su im metlu” i u velikom stilu došli da odbrane titulu. Što se tiče Moskovljana, oni su u Top 8 fazi bili bolji od “domaćina” ekipe Baskonije, u čijoj se dvorani (Fernando Bueska Arena) zapravo F5 i održava.
|
Svima je već poznata “dubina” rostera koje ove dve ekipe poseduju. Takođe imaju i veoma kvalitetne trener u vidu Pabla Lasa i Dimitrisa Itudisa.
Ekipe su ozbiljnog renomea, Real Madrid juri svoju 11. titulu, dok je CSKA u pohodu na svoj osmi trofej Evrolige u bogatoj klupskoj istoriji.
Real je svoju prvu titulu osvojio daleke 1964. godine, kada su u svojim redovima imali sjajnog strelca Emilijana Rodrigesa, koji je igrom slučaja bio najbolji igrač i najbolji strelac tadašnje Evrolige koja je bila organizovana pod okriljem FIBA.
U polufinalu su tada srušili Simental (Olimpiju Milano iliti Armani) dok su u finalu bili bolji od Spartaka iz Brna. Tu epohu su obeležili sa četiri uzastopne titule šampiona Evrope, da bi krajem osamdesetih godina uspeli da osvoje dve u tri godine.
Naredni trofej se čekalo 15 godina i to je bila fajnal for era. Na završnom turniru 1995. godine našli su se Real Madrid, Limož, Panatinaikos i Olimpijakos.
Džo Arlaukas i Arvidas Sabonis bili su glavni igrači “Kraljeva”, a Sabonis je čak proglašen za najkorisnijeg igrača na turniru i u idealnoj petorci je bilo čak četiri igrača Rela (Hose Migel Antunjes i Ismael Santos uz pomenuti dvojac) dok je peti košarkaš bio član Olimpijakosa – bivša NBA zvezda Edi Džonson.
Sve do 2015. godine i završnog turnira u Madridu, Real nije mogao da dođe do trofeja, a onda su na krilima Džejsija Kerola i Andresa Noćionija uspeli da slome Olimpijakos i po deveti put postanu evropski šampioni.
Jubilarni deseti trofej osvojili su srpskoj prestonici, kada je pao Fenerbahče, a Luka Dončić proglašen za najboljeg.
CSKA se na tron peo sedam puta.
A njihova možda i najpopularnija generacija dolazi nam sa početka dve hiljaditih godina i tada su na klupi imali Etorea Mesinu, a na parketu ljude poput Tradžana Lengdona, Džej Ara Holdena, Tea Papalukasa, Ramunasa Šiškauskasa…
Kada je CSKA 2006. pokorio Evropu, najkorisniji igrač završnog turnira je bio pomenuti Papalukas. Fajnal-for se te godine održavao u Pragu, a protivnik “Armejaca” bio je izraelski Makabi.
To je bio okršaj Etorea Mesine i Pinija Geršona, dvojice trenera “stare škole”. Mesina, iako Italijan, sebe smatra produktom jugoslovenske škole košarke, pošto je njegov “košarkaški otac” čuveni “Profesor”, Aleksandar Nikolić.
Vili Solomon (najbolji evroligaški strelac), Maseo Baston, Entoni Parker i Džejmi Arnold imali su sjajne sezone i veoma dobro finale, ali jednostavno nisu bili dovoljno dobri za moćnu rusku Armiju, koja je imala čak pet dvocifrenih igrača (Papalukas, Vanterpul, Smodiš, Savrašenko, Lengdon) i potpuno zasluženo postala šampion Evrolige.
Poslednju titulu, osvoijli su u Berlinu 2016, kada su u onom čuvenom trileru savladali Fenerbahče, posle produžetaka i one herojske partije Bobija Diksona.
Drugi polufinalni par činiće dva turska kluba, a njihov susret je manji gradski derbi – susret Fenerbahčea i Anadolu Efesa.
U pitanju je peti uzastopni završni turnir za ekipu Fenerbahčea, a za njihovog trenera Želimira Obradovića 18. i u Vitoriji će juriti jubilarnu desetu titulu evropskog šampiona u svojoj karijeri (na F4 je vodio šest različitih ekipa).
Fener ima velikih problema sa povredama ove sezone. Na završnom turniru u sastavu neće biti Žofrija Lovernja i Luiđija Datomea., dok je ŽOC potvrdio da su se oporavili Jan Veseli i Nikola Kalinić.
Tako da bi mogli da iskoče Bobi Dikson, Kostas Slukas ili eventuelno Marko Gudurić. Što se tiče Diksona, on itekako ima iskustva u “dobijanju hvalospeva”.
Ljubitelji evropske košarke dobro pamte titulu Karšijake 2015. i one majstorske igre Diksona, a iste je ponovio godinu dana kasnije u finalu Evrolige, kada je njegov novi tim, Fenerbahče igrao protiv CSKA iz Moskve.
CSKA je rano napravio veliku razliku, sjajnim igrama gore pomenutog Nanda de Koloa, a u završnici meča Dikson je demonstrirao silu i čak uspeo da razbudi saigrače poput Điđija Datomea ili Ekpea Juda, ali su u produžetku ipak posustali i CSKA je postao šampion.
Veseli taj F4 neće pamtiti po najboljem zbog izuzetno lošeg izvođenja slobodnih bacanja, pogodio je samo jedno od ukupno deset koliko je izveo.
Fener je definitivno iskusniji sastav, a njihova glavna snaga dolazi sa pozicija plejmejkera gde imaju Slukasa i Diksona.
Fenerbahče je šuterski bio najbolja ekipa, tokom čitave godine, birali su najbolje šuteve i pogađali ih u visokim procentima, pa će Mahmutolu, Gudurić i Guler moći da imaju izuzetno važne uloge.
Zanimljivo, Guler ima priliku da postane prvi turski košarkaš koji je osvojio Evrokup i Evroligu.
Efes je prilično obradovao svoje navijače odlaskom na Fajnal-for, pošto su se po prvi put još od 2001. našli na završnom turniru Suprolige.
Tadašnji Efes Pilsen je u polufinalnom susretu poražen od Panatinaikosa, da bi u utakmici za treće mesto uspeo da savlada CSKA iz Moskve u pariskoj areni Bersi.
U tom rosteru, Efes je imao samo tri stranca i to su sva trojica bila sa ovih prostora. U pitanju su bivši košarkaši Partizana Predrag Drobnjak i Vlado Šćepanović, a treći je bio nekadašnji igrač, a posle i trener Cibone, Damir Mulaomerović.
Titula je te godine pripala Makabiju, a MVP je bio čuveni “Slovenac” Arijel Mekdonald, a jedan zanimljiv podatak veže Efesov prethodni put na F4 sa ovim i to je trener – Ergin Ataman.
Sada, Efes se takođe oslanja na momke sa ovih prostora. U pitanju su Vasilije Micići Krunoslav Simon, ali ne sme se izostaviti fantastični Adrijen Moerman, kao ni uvek opasni Šejn Larkin.
Poznato je da Ataman voli da igra sa skraćenom rotacijom, da ima određenih 7-8 igrača kojima veruje i koji dele minute na parketu.
Baš zbog toga se njegovi timovi smatraju opasnim, pogotovo kada igrate protiv ekipe poljuljane povredama kao što je trenutno slučaj sa ekipom Fenerbahčea.
Ukoliko se kockice slože, Efes može da napravi najveći uspeh u timskoj istoriji, a to je finale Evrolige, pošto su 2000. i 2001. godine učešće završavali kao trećeplasirani.
Evroligu je do sada osvajalo 19 različtih ekipa i kada se predstojeći vikend bude završio videćemo saznaćemo da li dobijamo jubilarnu 20. ili će ipak osvajač biti neko od “dobro poznatih gostiju”.
