Za špijunažu mu preti kazna i do 175 godina zatvora.
Na početku saslušanja u Prekršajnom sudu u Vestministeru, sudija Vanesa Barajtsrer je rekla da će prisutni biti odstranjeni iz sudnice u slučaju ometanja procesa.
Kako je ranije najavljeno, na početku saslušanja izjasniće se advokati SAD.
Tužilaštvo SAD tereti Asanža za dosluh sa pripadnikom vojne obaveštajne službe Čelsi Mening koji je hakovao Pentagonov kompjuter i objavio stotine hiljada tajnih diplomatskih i vojnih dokumenata o ratu u Iraku i Avganistanu, čime je, navodno, bio doveden u opasnost život američkih državljana.
Novinarske organizacije i grupe za građanske slobode, uključujući Amnesti internešenel i Reportere bez granica, kažu da optužbe protiv Asanža predstavljaju presedan za slobodu štampe.
Asanžova odbrana insistira da su optužbe SAD politički motivisane, kao i da će pružiti dokaze da mu je u avgustu 2017. godine Trampova administracija ponudila pomilovanje, ukoliko kaže da Rusija nije bila umešana u curenje mejlova Demokratskog nacionalnog komiteta.
Ukoliko se sud saglasi da Asanž bude izručen, završnu reč će imati britanska vlada.
Šta bi moglo da spase Asanža?
Španski mediji javili su prošle godine da je firma za nadzor, angažovana za zaštitu ekvadorske ambasade špijunirala osnivača Vikiliksa i moguće predala svoja saznanja CIA. Vlasnik firme tvrdi da mu je to bilo zatraženo od ekvadorske vlasti.
Advokat je sugerisao da bi tajni snimci Asanža tokom boravka u ambasadi Ekvadora zapravao mogli da idu u njegovu korist.
Pravni savetnik Asanža Džofri Robertson rekao je ABC radiju u ponedeljak da je snimanje bilo ilegalno.
Ipak, dodao je, to bi moglo da mu ide naruku, kao što su nelegalni postupci Ričarda Niksona zapravo pomogli Danijelu Elsbergu, uzbunjivaču koji je otkrio dokumente vlade SAD o ratu u Vijetnamu.
B92
