Da ste pre početka letnje sezone među kritičarima sproveli anketu koji će film najviše da se izdvoji u tom razdoblju, mnogi bi glasali za Marvelov blokbaster “Tor: Ljubav i grom”, ponajviše stoga što je prethodnik, “Thor: Ragnarok” u režiji Novozelanđanina Taike Waititija, bio neverovatno osveženje i dalo je novi uzlet toj franšizi poljuljane reputacije (drugi deo “Tor: Tamni svet” bio je zaista slab). Možda smo se zbog prevelikih očekivanja tako razočarali.
Sam početak dosta je neobičan, u njemu Gorr (neprepoznatljivi Kristijan Bejl, prekriven belim pijeskom koji naglašava izmučenost lika) i njegova kći Lav (mala India Hemsvort – ćerka glavnog glumca Krisa Hemsvorta) pokušavaju da prežive na nemilosrdnoj planeti, gde žari sunce. Usprkos molbi njihovom Bogu Rapuu, Lav umire, a Gor se zaklinje na osvetu: poklaće sve Bogove u galaksiji, jer oni misle samo na sebe, a ne i na svoje podanike
Dosetke iz sitkoma
Već u narednoj sceni pred nama je Tor (Hemsvort), nekadašnji Bog Asgarda, kojim sad vlada njegova prijateljica Valkira (Tesa Tompson), pa je planeta dobila ime Novi Asgard: više liči na turističko izletište, a ne na skandinavskom mitološkom Panteonu. Tor se upravo rastao od Čuvara galaksije, jer je dobio uznemirujuću poruku od svog prijatelja Sifa (Džejmi Aleksander), o pokolju Bogova u svemiru. Čuvare galaksije nakon toga više ne vidimo – zbog čega se mnogi poklonici franšize opravdano smatraju prevarenim – a slaba im je zamena što se umesto njih pojavljuje astrofizičarka Džejn Foster (Natali Portman), na koju smo već i zaboravili, jer je nije bilo u “trojki”, a u prva dva filma bila je glavna Torova simpatija. Da sve bude gore, ona sad boluje od raka, i jedini je lek da dođe na Novi Asgard, preuzme od Tora njegov malj Mjolnir i postane Moćni Tor, potpuni antipod naslovnog junaku. Zaplet se čini bednim, a tako i izgleda, budući da dijalozi među protagonistima više liče na dosetke iz holivudskih “sitkoma”: još se mogu podneti scene u kojima se Tor izvinjava Mjolniru zato što ga je prepustio novom vlasniku, a sam se zadovoljio sekirom “Stormbreakerom”, međutim, to kao da spada u neku drugu vrstu filma.
Uspeh u bioskopima
Sukob sa koljačem Bogova je neizbežan i završava privremenom pobedom Gorra, koji otima svu decu iz Novog Asgarda i odvodi ih u svoje sklonište. Stoga Tor i društvo moraju na Olimp, kojim vlada dobro raspoloženi Zeus (parodijski nastup Rasel Kroua) i iz štosa razgolićuje skandinavskog Boga: svašta, ali nismo još sve videli. Treba preživeti šale na račun Džejn Foster (povremeno je zovu Džejn Fonda), kao i promenu žanra, jer se njoj bolest vraća nakon što je neko vreme vitlala Mjolnirom. Još je čudnije što je hor nekako uspeo da opskrbi decu s Novog Asgarda čudesnim moćima, tako da ona zadaju odlučan udarac Goru, a osim toga, upozorava ga da je bolje posvetiti se svojoj umrloj kćeri Lav nego i dalje da nastavi besmisleni rat protiv Bogova. Film ne samo da ima slab scenario, nego i traljavo izgleda, sa specijalnim efektima koji kao da su zbrzani u nekakvoj kućnoj radionici. Ne možete da verujete kad pročitate da je budžet tog blokbastera iznosio 250 miliona dolara, jer sve u filmu izgleda jeftino.
Taika Waititi je zafrkant sa smislom za specifičan humor (to je funkcionisalo u tragikomičnom filmu “Jojo Rabbit”, ali i u trećem “Toru”), ali ovde stičete utisak da reditelj i koscenarista ne znaju šta tačno žele. Film mu u bioskopima, istina, prolazi izvrsno, ali to je zbog odličnog minulog rada sa “Torom: Ragnarokom”, što će se osvetiti franšizi ukoliko nastavi da niže podjednako haotična ostvarenja kakva je “četvorka”. Holivud ipak nije mesto za razbacivanje novcem, pogotovo ukoliko se time prikriva nedostatak inspiracije. A možda je i sama kompanija Marvel Studios u krizi, što objašnjava nedostatak kontrole nad ovom ekstravagancijom.
