Redovno vežbanje – uključujući plivanje, trčanje, jogu, trening sa tegovima, pa čak i tai či – ostaje jedno od najmoćnijih sredstava koje imamo za poboljšanje raspoloženja i ukupnog mentalnog zdravlja.
Meta-analiza iz 2016. godine koja je kombinovala podatke iz 23 kontrolisana ispitivanja pokazala je da je vežbanje uporedivo i sa antidepresivima i sa psihoterapijom u lečenju depresije.
Iako je deo ovoga rezultat proizvodnje endorfina, vežbanje takođe rezultira važnim strukturnim promenama u mozgu, posebno u primitivnoj strukturi mozga zvanoj hipokampus.
Zajedno sa drugom moždanom strukturom koja se naziva amigdala, hipokampus je u velikoj meri uključen u formiranje memorije i regulaciju emocija.
Vremenom, redovno aerobno vežbanje – poput trčanja i plivanja – smanjuje upale i pospešuje rast nerva u hipokampusu, sa pozitivnim efektima i na raspoloženje i na pamćenje, pokazale su studije. Suprotno tome, atrofija ili smanjenje hipokampusa povezano je sa razvojem poremećaja raspoloženja kao što su depresija i bipolarni poremećaj.
Kao i kod svih oblika aerobnih vežbi, i plivanje je odličan način za jačanje mišića i sagorevanje masti. Ali plivanje dolazi sa jednom dodatnom pogodnošću: Ljud plivajući troše oko sedam puta više energije da bi prešli određenu udaljenost nego kada trče.
“To je zato što ljudi nisu nužno evoluirali kao stručni plivači”, rekao je Daniel Liberman, profesor na odeljenju za evolucionu biologiju čoveka na Univerzitetu Harvard. Najbrži ljudski plivači mogu postići brzinu od oko 4,5 milje na sat – brzinu kojom većina ljudi prelazi sa brzog hoda na sporo trčanje.
Iako ovaj aspekt plivanja može biti frustrirajući za nove plivače, što se tiče gubitka kilograma, to možda i nije loše.
Postoje mnogi drugi aspekti plivanja koji ga čine jedinstveno korisnim oblikom vežbanja. Na primer, kada plivamo, potpuno smo horizontalni, što povećava povratak krvi iz venskog sistema u srce.
Ovaj prepoznatljiv aspekt plivanja dolazi i sa dodatnim srčanim blagodatima. Na primer, maksimalni puls je za oko 10-15 otkucaja sporiji tokom plivanja u poređenju sa trčanjem, povećavajući količinu vremena kada se srce može opustiti i napuniti krvlju, poznato kao “dijastolna funkcija”.
Kao rezultat, udarni volumen srca – ili količina krvi koju srce pumpa tokom svakog otkucaja – povećava se za 30-60 odsto tokom plivanja, prema studiji iz 2013. godine objavljenoj u International “Journal of Cardiology”.
Plivanje se takođe razlikuje od ostalih oblika aerobnih vežbi jer se oslanja na kontrolisano disanje. Vremenom to može dovesti do povećanja ukupnog plućnog kapaciteta i poboljšanja ukupnog funkcionisanja pluća.
