Iako važi za jednog od najtalentovanijih glumaca svoje generacije i smatra se najpoželjnijim neženjom domaće javne scene, Vuk Kostić o očinstvu i braku kada govori, otkriva i onu svoju drugu stranu.
Iza uspešne karijere, brojnih zapaženih uloga, bogatog životnog i ljubavnog iskustva, krije se jednostavna, ali snažna potreba – da jednog dana postane otac i svojoj deci pruži ljubav kakvu je i sam dobio od svog roditelja.
Iako je zakoračio u petu deceniju i još nije stao na „ludi kamen“, glumac ne krije da mu profesionalna ostvarenja više nisu najveći prioritet. Naprotiv, Vuk Kostić o očinstvu govori kao o najvažnijem životnom cilju koji želi da ostvari.
– Sreća je u malim stvarima, nije srećan onaj ko mnogo ima, nego onaj kome malo treba. Valjalo bi da dobijem dete, to je jedino što mi je bitno. Ostvario sam se kao glumac, ne patim od toga da budem uspešniji. Danas ne smeš mnogo da pričaš o tome da si srećan, odmah počnu da te mrze. Volim stvari koje imam i negujem, zdravlje mi je bitno, i još samo nedostaje to ostvarenje roditeljske uloge – rekao je jednom prilikom Vuk.
Njegova predstava o porodici i braku oblikovana je, kako i sam priznaje, kroz primer roditelja čiji odnos i danas smatra idealom kojem teži. U njegovim rečima oseća se duboko poštovanje prema ocu i majci, ali i želja da jednog dana izgradi odnos ispunjen istom nežnošću i međusobnim uvažavanjem.
Vuk Kostić o očinstvu govori kroz uspomene na oca koji mu je bio najveći uzor
Glumac nikada nije krio koliko mu je značio otac, legendarni Mihajlo Kostić Pljaka, čiji je prerani odlazak ostavio dubok trag u njegovom životu. Kada je ostao bez njega, Vuk je imao samo 22 godine i tek je započinjao svoj profesionalni put, zbog čega mu je taj gubitak bio još teži.
– Odrastao sam gledajući skladan brak, i svi oko mene ga imaju. To je prvo ono što utiče na tebe, svi kumovi moji imaju skladan brak. Moraš da imaš neki cilj, ali biće onako kako bude.. Voleo bih, to je moja želja, takav je bio moj ćale prema meni, i moja majka prema ocu. Brak je sveta tajna, kad ste jedno. Ljudi se ugledaju na odnose u porodici, ugledaju se na roditelje. Moj tata je držao moju mamu kao malo vode na dlanu, ja bih tako isto voleo – istakao je glumac.
Kada Vuk Kostić o očinstvu govori danas, jasno je da iza te želje ne stoji samo potreba da osnuje porodicu, već i duboka odgovornost prema ulozi koju smatra jednom od najvažnijih u životu.
– I znam da bih voleo bih da budem otac kakav je on bio. Voleo bih da budem ćale na tom nivou. Možda se čak i plašim da ne bih mogao da budem toliko dobar ćale kao što je on bio. Ali strah od neuspeha je neuspeh sam po sebi – rekao je Vuk Kostić o očinstvu jednom prilikom.
Vuk Kostić o očinstvu govoreći pokazuje jednu drugačiju stranu– onu nežnu, toplu i porodičnu jer njegova želja nije san o još većem uspehu, već nada da će jednog dana nekome biti otac za primer, baš kao što je njegov otac bio njemu.
