I dok su marke poput Volkswagena i Mercedes-Benza cvetale na “američkom” tlu, takođe su želje bile i za rusko tržište i nastao je Trabant.
Posle Drugog svetskog rata Evropa je podeljena na dva dela. Na zapadu je vladala demokratija, na istoku socijalizam i komunizam, na svakom koraku su se videla dva potpuno različita uređenja i razlike. Skraćena verzija ovoga takođe je prevladala u Nemačkoj, gde su vlast delili Sovjetski Savez i Sjedinjene Države, piše Avto-magazin.
Po završetku Drugog svetskog rata nemačka savezna država Saksonija pala je u ruke Sovjetskog Saveza, a sa njim i grad Zvickau. Od samog početka imala je renomiranu marku automobila Auto Union AG, poznatu po trkačkim stazama, a automobili su bili rezervisani za bogate. S druge strane, nove vlasti nisu donele ništa dobro ovom brendu. Sovjetski Savez je nacionalizovao preduzeće 1945. godine, a 1948. je propalo.
Prostori u kojima su se nekada proizvodili automobili čuvene nemačke marke nisu dugo ostali prazni. Prvo ih je 1955. okupirala VEB Automobilverke Zvickau, a zatim Sovjetski Savez, koji je, kao i većina istočnoevropskih zemalja, poslovao prema sistemu planskih ekonomija. Kada su vlasti videle uspeh različitih automobila za mase, poput Volkswagena, brzo je doneta odluka da se i u Istočnom bloku napravi jednostavno, ali pouzdano prevozno sredstvo. Plan je bio da se napravi tricikl, ali je na kraju napravljen automobil.
Prvi Trabant izašao je na puteve 1957. godine, u vreme kada je počela svemirska bitka za osvajanje svemira. Stoga ne čudi što je mali automobil, koji je bio namenjen ličnom prevozu, a ne prestižu, dobio ime Trabant. To je reč nemačkog porekla po kojoj astronomi imenuju prirodni satelit, poput Zemljinog Meseca.
Tako je prvi Trabant krenuo na put 7. novembra 1957. godine, a kada se pojavio na tržištu, to je zapravo bio prilično moderan automobil. Imao je samonosivo telo napravljeno od jeftine termootporne plastike nalik na stakloplastiku, koja je istovremeno bila jeftina i otporna na rđu. Na ovaj način, vlada bi mogla uštedeti čelik ili ga koristiti za druge projekte. Upravo zbog ove osobine Trabant je na meti smešnih primedbi konkurenata koji danas, pola veka kasnije, iz potpuno istih razloga, sve češće koriste plastiku za izradu delova karoserije.
Međutim, Trabant je imao nešto čime se nije ponosio kada se pojavio na tržištu, naime dvocilindrični dvotaktni motor. Prema najnovijim smernicama u automobilskoj industriji, montirano je poprečno na nos vozila i pomerilo je prednje točkove, ali je bilo glasno i smrdljivo, a motor od 500 ccm nije mogao da izdrži više od (samo) 18 ‘konja’ ili 13 kilovata snage. U osnovi je bio isti kao DKV-ovi motori, ali se tokom istorije malo razvijao, posebno 1962. sa uvođenjem druge generacije Trabanta 600 ili P60.
Uprkos tome, Trabant je od početka bio pravi hit među istočnim Nemcima. Za veliko interesovanje je bio pristupačan automobil, koji je takođe izvožen u druge evropske zemlje, koji je na novi automobil počeo da čeka čak 13 godina! Cena polovnih jedinica bila je razumna, što je skoro dvostruko više od cene novih vozila koja čekaju na proizvodnju.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, u vreme proizvodnje smatralo se da je životni vek Trabanta 28 godina, pa će proći još neko vreme dok se ovaj ne oprosti od puteva.
Izvor: B92.net
