Pre polaska u Narodno pozorište na komemoraciju povodom smrti Ivice Osima, delegacija FSS koju čine zamenik predsednika Nenad Bjeković i selektor Dragan Stojković posetila je našu ambasadu u Sarajevu i zadržala se u kraćem razgovoru sa ambasadorom Republike Srbije u Bosni i Hercegovini Aleksandrom Đorđevićem.
Tokom ovog razgovora, Stojković je otkrio jednu divnu informaciju koja će obradovati sve iskrene poklonike fudbala na prostoru celog regiona.
“Uoči puta za Sarajevo, imao sam razgovor sa čelnim ljudima grada Beograda i gotovo je izvesno da će jedna od ulica u našoj prestonici dobiti ime po legendarnom Ivici Osimu. On je to apsolutno zaslužio i mnogo mi je drago što će se Beograd i Srbija jednom divnom čoveku i fantastičnom fudbalskom stručnjaku odužiti na adekvatan način. Samo da budemo strpljivi, poznato je da mora da prođe tri godine od smrti da bi se ušlo u proceduru oko imena ulice”, rekao je Stojković.
Još jednom je evocirao uspomene na čoveka sa kojim je imao fenomenalan odnos u reprezentaciji Jugoslavije.
“Jedan tužan momenat za sve nas koji smo voleli Ivicu Osima. Bio je veoma šarmantna osoba, čovek koji je plenio znanjem, stavom i harizmom. Neko ko je zaista zadužio fudbal u bivšoj zemlji i ostavio dubok trag u inostranstvu. Ne pamtim njegovu igračku karijeru, bio sam isuviše mali, ali kažu da je imao nadimak Štraus s Grbavice, to ne dobija svako. Njegova trenerska karijera je bila impresivna, ostaće mi zauvek urezano u sećanju sve ono što nam je pokazivao na treninzima i način na koji je radio sa nama u reprezentaciji. Naravno, momenti sa Mundijala u Italiji 1990. godine su nešto specijalno. Takođe i kvalifikacioni put do tog šampionata na kome smo jednu Francusku ostavili iza sebe, dovoljno govori o podvigu i stilu igre pod palicom Ivice Osima. Ljudima koji nisu rođeni na ovim našim prostorima, Švabine misli i ideje bile su nerazumljive. Bio je vrlo inteligentan, svaka njegova rečenica imala je neki širi smisao, nije se služio floskulama i uvek je slao jasnu poruku šta želi i šta mu je namera. To smo samo mi Balkanci umeli da razumemo na pravi način. Osim je bio kosmopolita, lepo se osećao i u Zagrebu i u Beogradu i u Skoplju… Ljubljani, Titogradu, Novom Sadu, Prištini… I svuda su ga voleli. Ukratko rečeno, bio je Jugosloven. Doći u Sarajevo i odati mu poslednju poštu, najmanje je što možemo da učinimo za jednog takvog čoveka otvorenog srca. Švabo je to zaslužio svojom pojavom, likom i delom”, zaključio je Stojković.