Zbog podnevnog sunca i ljubavi prema automobilizmu i hrani, Italijani ne pridaju puno pažnje proizvodnji svojih modela, jer za to nemaju previše vremena.
Naravno, u pitanju je šala, koja pokazuje kako je nekad lako podleći stereotipu kada je reč o zemlji porekla polovnjaka.
Istina je da su proizvođači iz sunčane Italije imali problema, pogotovo pre nekoliko decenija, ali i neki noviji modeli nisu bili izdržljivi. Danas su, srećom, ti nedostaci (uglavnom) prošlost.
Sajt Automobili.ba izdvojio je pet italijanskih polovnih automobila za koje tvrdi da su pouzdani, kako bi razbio predrasude o modelima koji se proizvode na Apeninskom polusotrvu. Šta mislite o njihovom izboru?
1. Fiat Punto III (od 2005-2018.)
Za sada poslednja generacija Punta bila je u prodaji 13 godina. U početku se model zvao Grande Punto, zatim Punto Evo, pa na kraju opet samo Punto.
U suštini radi se o istoj strukturi, koju karakteriše velika jednostavnost. Uspešni motori, nekomplikovano ogibljenje i atraktivne cene rezervnih delova.
Da, ali može doći do kvarova. Tipični problemi uključuju, između ostalog, servo upravljač (jedna od najskupljih popravki u ovom modelu), problem sa zadnjim amortizerima ili pucanje kućišta alternatora (stari problem kod Fiata), ali u osnovi ovo je uspešan model, pogotovo sa jednostavnim motorima 1.4 8V od 77 KS i 1.4 16V od 95 KS.
U novijim primercima možete pronaći i vrlo uspešan 1.4 motor sa turbopunjačem, koji ima od 140 do čak 180 KS (verzija Abarth).
Dizeli su takođe prilično dobro ocenjeni, posebno 1.6 JTD i 1.9 JTD, ali su u Puntu relativno retki (dominira najmanji 1.3 dizel motor).
2. Alfa Romeo 159 (2005-2011.)
Poslednji Alfa Romeo srednje klase sa prednjim pogonom dokaz je da Italijani mogu proizvesti ne samo lepe automobile, već i prilično solidne.
Pre svega, u ovom automobilu je konačno eliminisana niska izdržljivost ogibljenja. Alfa je takođe uveliko poboljšala unutrašnje obloge.
Nešto lošije se ocenjuju benzinci – posebno verzija 2.2, koja se dosta često kvari. Motori 1.9 i 3.2 su puno bolji, ali prvi je preslab za ovaj prilično težak model, a drugi veliki potrošač goriva i redak.
Ako je 159 dizelaš – vredi preporučiti 1.9 JTD, jedan od najboljih dizel motora. Verzija sa osam ventila ima 120 KS, a varijanta 16V proizvodi 30 KS više.
Slabija verzija se smatra manje problematičnom, ali poznato je da u polovnom automobilu puno toga zavisi od prethodnog vlasnika/korisnika, kilometraže i poštovanja servisnih intervala.
Petocilindarski 2.4 dizel (200 ili 210 KS) radi dobro, iako su u njegovom slučaju troškovi goriva i održavanja veći nego u četvorocilindarskim verzijama.
3. Fiat Panda II (2003-2012.)
Panda druge generacije dokazuje da je uz relativno mala ulaganja moguće ponuditi prilično izdržljiv gradski automobil.
Da, dotrajala Panda sa početka proizvodnje možda već troši živce vlasniku, ali dobro očuvani primerak sa kraja proizvodnje i potvrđenom kilometražom ipak je dobra investicija.
Pogotovo ako se odlučite za neki od benzinskih motora – pre svega osnovni 1.1, ali bolje će raditi nešto jači 1.2 motor.
U Pandu II se ugrađivao i 1.4 16V, ali je bio rezervisan za retku verziju od 100 KS (ima povremene probleme sa prevelikom potrošnjom motornog ulja).
Dizelaš 1.3 JTD takođe nije loš, ali je generalno i veći rizik prilikom kupovine polovnjaka. Takođe postoji velika šansa da je vraćena kilometraža, a kilometraža i servisna knjižica su kod dizelaša od ogromne važnosti za buduće troškove.
4. Alfa Romeo MiTo (2008-2018.)
Možda nije najpraktičniji model u Alfinoj ponudi, jer ima samo jednu karoserijsku verziju – sa 3 vrata – i mali prtljažnik od 270 litara, ali u njegovom slučaju imamo posla sa konstrukcijski jednostavnim modelom.
Naime, Italijani su MiTo (nazvan po gradovima Milano i Torino) bazirali na Fiatu Punto III. Od ovog popularnog modela potiče mehanička osnova.
Kao i kod Punta, najmanje rizičan izbor su motori 1.4 8V i 16V. Motor 1.4 Multiair (105 ili 170 KS u verziji sa kompresorom) takođe je prilično dobar, jer ima elektrohidraulički upravljane usisne ventile.
Međutim, treba imati na umu da ako ne koristite odgovarajuće motorno ulje, možete oštetiti modul Multiair sistema.
Od dizelaša je bolje izabrati noviji 1.6 JTDM motor – nažalost, ponuda nije velika. Definitivno je lakše nabaviti manji 1.3 JTDm dizel.
Morate biti oprezni sa TCT menjačima sa dvostrukim kvačilom, a nažalost ni manuelni menjači nisu savršeni. ,
Velika prednost ovog malog Alfa Romea je pristup (obično) jeftinim rezervnim delovima, koji dobrim delom odgovaraju ostalim modelima italijanskog koncerna (naravno, pre svega od Punta).
5. Fiat Bravo II (2007-2014.)
Ovaj model je, kao i ranije predstavljena Alfa 159, trebalo da izbriše ne baš laskavu uspomenu na svog prethodnika tj. model Stilo (koji je kao nov imao vrlo visoku cenu, a nakon mnogo godina pokazao se prilično problematičnim).
I zapravo je uspelo, jer ovaj kompaktni Fiat koji nosi ime starijeg modela (prvi Bravo/Brava proizvodio se od 1995-2001.) je bila uspešna generacija, a danas se kao polovnjak može kupiti po prilično atraktivnoj ceni.
Velika prednost Brava nije samo relativno jednostavna struktura, već i dobro poznata mehanika. Motori rade dobro, od benzinca (1.4, ali pripazite na neke opremljene Multiair sistemom), do dizelaša (1.6, 1.9 pa čak i novijeg 2.0).
Fiat je u sklopu servisnih akcija otklonio manje probleme sa ogibljenjem automobila u odnosu na početak proizvodnje.
Tokom korišćenja Brava možete biti izloženi kvarovima na električnom sistemu, ali je njihova učestalost mnogo manja nego kod Fiata Stilo.
Kao i kod većine modela u kojima je korišćen, i kod Brava postoje problemi sa manuelnim menjačem M32 (proizvod General Motorsa).
Generalno, Bravo II je još jedan vrlo uspešan italijanski model iz poslednjih decenija.
B92.
