Izvor: Polovni automobili; Autor: Dragan Romčević
Pandemija je izvela napolje mnogo više starih i novih biciklista nego što je uobičajeno, pa je to neizbežno dovelo i do inteziviranja od ranije poznatih problema po pitanju bezbednosti.
I ove, 2021. godine imamo vrlo sličnu situaciju. Da odmah naglasimo da ne stajemo ni na jednu stranu – saobraćajna kultura nam je generalno veoma loša, bez obzira da li su u pitanju biciklisti, motociklisti, vozači automobila, kombija ili kamiona, “oni” na električnim trotinetima, rolerima, a nismo zaboravili ni pešake!
Činjenica je da se sve vrste učesnika u saobraćaju, bez obzira na broj i veličinu točkova, u velikoj meri ponašaju neodgovorno, pa je pravo čudo što nema više poginulih i povređenih.
Sada ćemo se ipak fokusirati na bicikliste i automobile, kamione i slično – daćemo savete kako smanjiti mogućnost nezgode i ukazati na zakonske obaveze i pojedine kazne.
Obavezna svetla za bicikle – belo napred, crveno pozadi
Prilikom kretanja noću i u uslovima smanjene vidljivosti bicikl mora da ima upaljeno jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani. U suprotnom, kazne su:
• 3.000 dinara ako kreće putem u naselju gde postoji ulična rasveta
• 10.000 do 20.000 dinara kreće putem van naselja
Ograničenja za dete na biciklu
• dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima.
• izuzetno u pešačkoj zoni, zoni usporenog saobraćaja, zoni “30”, zoni škole i nekategorisanom putu, biciklom može upravljati i dete sa navršenih 9 godina.
• izuzetno u pešačkoj zoni i zoni usporenog saobraćaja, biciklom može da upravlja i dete mlađe od 9 godina ako je pod nadzorom lica starijeg od 16 godina.
Ograničenja za bicikliste
Navešćemo još neka od važnijih ograničenja za bicikliste:
• bicikl ne sme da se kreće biciklističkom stazom brzinom većom od 35 km/h
• po pešačko-biciklističkoj stazi ne sme da se kreće brzinom većom od 10 km/h.
Jasno je da je sprovođenje ovog ograničenja prilično problematično, kao i da retko koji biciklista zna kojom brzinom se kreće (mada postoje razni brzinomeri), ali ukoliko prosečan pešak hoda brzinom od 5 km/h, to bi značilo da biciklista sme da se kreće najviše duplo brže od pešaka
• ako se dva ili više vozača bicikala kreću u grupi, dužni su da se kreću jedan za drugim (dakle, zabranjeno je da voze paralelno jedan pored drugog)
• ne sme da ispušta upravljač iz ruku, da se pridržava za drugo vozilo, da prevozi predmete koji mogu da ga ometaju prilikom upravljanja
• ne sme da ima slušalice za audio uređaj u oba uha (dakle, jedna slušalica je dozvoljena)
• ne sme da prevozi lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima
Gde i kako biciklisti uopšte smeju da voze?
Pošto za bicikl nije potrebna vozačka dozvola, mnogi biciklisti jednostavno ne poznaju pravila. U Zakonu piše:
a) biciklistička traka je saobraćajna traka namenjena isključivo za saobraćaj bicikala, mopeda i lakih tricikala
b) biciklistička staza je put namenjen isključivo za kretanje bicikala
c) pešačko-biciklistička staza je put namenjen za kretanje pešaka i biciklista
Dakle, treba da razlikujemo biciklističku traku, biciklističku stazu i pešačko-biciklističku stazu.
Biciklistička traka se nalazi na kolovozu i nju biciklisti dele sa mopedima i lakim triciklima (do 50 kubika i sa maksimalnom brzinom 45 km/h ili električni snage do 4 kW).
Ukoliko biciklista na raspolaganju nema ni biciklističku traku ili stazu, onda je dužan da se kreće kolovozom i to uz desnu ivicu kolovoza ali da je maksimalno udaljen 1 metar od ivice kolovoza. Postoje izuzeci:
• ispred raskrsnice ili na drugom mestu gde skreće levo
• kada pretiče ili obilazi
Vozači automobila – važno!
Vozač koji pri skretanju preseca biciklističku stazu ili traku, dužan je da propusti vozila (bicikle) koja se kreću stazom ili trakom.
Čak ni tramvaj NEMA prvenstvo prolaza kada preseca biciklističku stazu ili traku – dakle, na stazi ili traci biciklisti imaju prvenstvo u odnosu na tramvaj OSIM ukoliko prvenstvo prolaza nije regulisano saobraćajnim znakom ili na drugi način.
Saveti za bicikliste
1) ne pretpostavljajte da vas svaki vozač automobila vidi – na raskrsnicama pokušajte da uspostavite kontakt očima sa vozačem automobila, a ako ne uspete budite spremni da brzo odreagujete
2) ne jurite između zaustavljenih kolona vozila ili onih koje se kreću veoma sporo – u takvim situacijama često se desi da neko iznenada otvori vrata ili prosto izbaci ruku kroz prozor
3) ne telefonirajte dok vozite bicikl. Koliko god suludo ovaj savet delovao, činjenica je da mnogi biciklisti jednom rukom drže upravljač, a drugom telefon
4) signalizirajte rukom kada skrećete, ali se istovremeno uverite da su vozači automobila i drugih vozila primetili da planirate da skrenete
5) pažljivo vozite pored parkiranih automobila, zato što može da se desi da neko iznenada otvori vrata ili počne da se isparkirava
6) koristite svetla! Napred belo, pozadi crveno. Ne štedite ni na “mačijim očima” (katadiopterima)
7) montirajte retrovizor. Možda ne izgleda „kul“, ali vrlo brzo ćete shvatiti koliko je koristan – ne morate da okrećete glavu kao sova da biste videli šta se dešava iza vas.
8) poštujte saobraćajna pravila. Mnogi biciklisti koriste sve raspoložive površine za vožnju i ne poštuju nikakva pravila, što u velikoj meri olakšava i ubrzava dolazak na cilj, ali je istovremeno veoma opasno.
Ako vozite malo po trotoaru, pa malo po kolovozu, pa se vratite na trotoar, prođete na crveno za automobile, pa projurite preko zebre, provlačite se kroz kolone vozila i sa leve i sa desne strane – niko neće znati odakle možete iznenada da izletite, ni pešaci, ni vozači automobila, ali ni drugi biciklisti ili “trotinetaši” koji se ponašaju isto kao vi…
9) ne slušajte muziku kada vozite bicikl – koristite sluh da biste na vreme primetili da vam se približava kamion ili autobus, da biste čuli zvonce drugog bicikliste ili sirenu automobila, kao i razne druge zvukove ili upozorenja drugih učesnika u saobraćaju koji mogu da pomognu da izbegnete nezgodu
10) savetujemo da nosite biciklističku kacigu iako nije obavezna po zakonu
11) savetujemo da nosite reflektujući prsluk, naročito ako vozite na deonicama bez osvetljenja, iako nije obavezno po zakonu
Saveti za vozače automobila, kombija, kamiona…
• široko obilazite bicikliste. Nikada ne znate da li će biciklista naglo skrenuti ulevo kako bi izbegao neku rupu ili šaht
• planirajte preticanje bicikliste, što znači da na vreme treba da prilagodite brzinu i distancu, ali istovremeno dajte migavac kako vozač iza vas ne bi počeo da vas pretiče, pri čemu on možda uopšte nije ni primetio biciklistu ispred vas
• pazite kad skrećete desno na semaforu! Biciklista je možda već pored vas sa desne strane, a vi ga niste primetili ili lagano dolazi i naći će se pored vas kada se upali zeleno na semaforu. Čak i ako nastavljate pravo, ovakve situacije mogu da budu opasne
• nipošto ne svirajte biciklisti kako biste ga naterali da se pomeri više udesno ukoliko zbog saobraćaja iz suprotnog smera ne možete da ga obiđete, pošto na taj način može da se uspaniči ili izgubi pažnju i bukvalno vam padne pod točkove
Ne zaboravite da su mnogi putevi u lošem stanju, naročito uz ivicu, a tu su i šahtovi koji nisu u ravni sa asfaltom, rupe i slično
• dok stojite u koloni, pogledajte u retrovizor pre nego što otvorite vrata kako biste videli šta izaziva zastoj. Isto važi i za izlazak iz automobila nakon parkiranja
• budite tolerantni – bicikl na putu neretko znači jedno parking mesto više za vas i manje gužve u saobraćaju. Pritom, ne voze svi bicikl zbog rekreacije ili zabave – mnogima je on jedino prevozno sredstvo
• kada biciklista podigne levu ruku, to znači da skreće levo, kada podigne desnu, skreće desno. Dozvolite mu da bezbedno skrene
• ako biciklista vozi sredinom ulice, verovatno želi da skrene levo – stoga nemojte da mu trubite, dajte mu prostora i budite strpljivi
• budite naročito pažljivi na pešačkim prelazima – vi bacite pogled levo-desno, vidite da nema pešaka i krenete, a onda preko zebre iznenada proleti biciklista koji ne poznaje propise ili ne želi da ih poštuje
• poštujte ograničenje brzine – ne jurite 80 km/h tamo gde je ograničenje 40 km/h, pošto ćete tako neuporedivo lakše usporiti i izbeći sudar sa biciklistom (ili pešakom) koji se pojavio tamo gde ga niste očekivali
Zaključak
Problem bezbednosti biciklista, ali i svih drugih učesnika u saobraćaju sa kojima mogu da dođu u “kontakt”, veoma je komplikovan, a rešenje mora da obuhvati mnogo stvari, kao na primer:
• edukaciju svih učesnika u saobraćaju
• kažnjavanje prekršaja (svih učesnika u saobraćaju), pošto su bez kažnjavanja svi propisi samo mrtvo slovo na papiru
• pravljenje strategije čiji su ciljevi izvodljivi u praksi, a da pritom zaista i u praksi služe osnovnoj svrsi: smanjenje gužvi i zagađenja. Naime, ako se ne prihvati realnost, već se po svaku cenu forsira utopijska ideja i bez ozbiljne analize kopiraju rešenja iz drugih zemalja i gradova, vrlo lako može da se postigne kontraefekat – još veće saobraćajne gužve i još veće zagađenje.
Neki bi rekli da se nalazimo u začaranom krugu. Mnogi biciklisti ne poštuju propise, a onda vozači motornih vozila to koriste kao izgovor da ih ne smatraju ravnopravnim učesnicima u saobraćaju.
