Legendarni krilni košarkaš je uvek zanimljiv sagovornik.
Žarko Paspalj, Foto: Alo!/Marko Metlaš
Bio je kapiten reprezentacije koja se popela na krov Evrope 1995. godine u Atini. Žarko Paspalj je i ta, ali i dan danas, omiljen kod svih navijača reprezentacije, jer je uvek na terenu davao ogroman doprinos i nesebično se borio za državni tim. U razgovoru za TV Arena sport Paspalj se prisetio karijere, i svega što se dešavalo posle njegovog odlaska iz Partizana u Olimpijakos.
Ko Vam je bio omiljeni igrač iz te “zlatne” generacije?Vlade DivacŽarko PaspaljAleksandar ĐorđevićPredrag Danilović
– Olimpijakos je jedini uspeo da ispoštuje Partizanove uslove. Da li je to bila meni neka srećna opcija u tom momentu? Pa ne baš, teško da je iko znao za Olimpijakos u tom momentu. A onda se to ispostavi kao možda jedno od najboljih rešenja. Imao sam veliku sreću da igram u klubu koji je imao viziju šta hoće da uradi . rekao je Paspalj za TV Arena sport.
Rođeni Pljevljak se onda prisetio najvećeg promašaja u karijeri i pokazao zašto je bio tako veliki igrač! Promašio je Paspalj ključna bacanja u finalu Evrolige 1994. godine!
– Promašiš penal, prosto i jednostavno. Cele te godine sam počeo da imam probleme sa rukama i bilo je jasno da je posredi neki feler. Jer čovek koji šutira penale 90 odsto odjedanput ne može da pogodi penal, to baš nisu stvari koje se dešavaju. To svakako sad znam, a bila je tada velika zagonetka. Promašio sam penal i to se dešava u momentu kada u Olimpijakosu sve funkcioniše. Mi smo u ligi bili ubedljivo prvi, otišli smo na fajnal for da igramo, a ne da se takmičimo. Nismo mi imali sa kim da se takmičimo, nije to bio ni Panatinaikos u polufinalu, a posebno nije trebala da bude Badalona u finalu. I onda se desi da to izgubiš. To je u tom naletu kvaliteta, motivacije i energije bilo šokantno. Niko to nije očekivao. Smognemo snage, osvojimo prvenstvo, osvojimo kup i ja se preselim kod mojih komšija… E to je bio šok ozbiljan. Neprijatno, a interesantno – priseća se Paspalj odlaska iz Olimpijakosa u Panatinaikos u kom je igrao sezonu 1994/95.
A onda je sa reprezentacijom usledila neverovatna avantura. Država je bila pod sankcijama i embargom, a igračima je odjednom javljeno da mogu da se nađu na Evropskom prvenstvu u Atini.
– Mi praktično nismo očekivali da idemo na prvenstvo, praktično su nas pokupili sa plaže i rekli nam da postoji mogućnost da ako dobijemo neke kvalifikacije i onda možemo na prvenstvo. Desile su se kvalifikacije koje ni na šta nisu ličile, a tri nedelje posle toga idemo na prvenstvo koje se ispostavi posebno bitno. Mi i dalje živimo van Jugoslavije. Ti ne živiš život ovde, nisi prisutan i baviš se svojim problemima. Sav taj očaj je slika onoga kako smo mi dočekali to prvenstvo. Ako ti ne gledaš ni jedno takmičenje jedno četiri godine i onda se pojavi neko ko treba nešto da igra , a do juče mu niko nije rekao da treba da igra svi su bili u očekivanju da će nešto da se desi. Iz očaja, muke, nepravde! I stvarno mi dobacimo do finala gde su svi mislili da ćemo da izgubimo, ali onda se desio Sale Đorđević – priča Paspalj, koji se na kraju osvrnuo i na to što je tim Hrvatske odbio da se kao trećeplasirani nađe na postolju – Jedna nezrela situacija i jedan nezreli potez i baš bezveze. Ali kontekst je malo kompleksniji i složeniji od jednog prostog pitanja da li je neko sišao sa postolja. Ja nikome ne zameram, u životu smo svi pravili neke gluposti.
Alo.rs
