On je upozorio da se nepravda nikada ne može rešiti nepravednim postupanjem.
Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja, upozorio je da prebrzo padamo u iskušenje da poverujemo da su mržnja i nasilje brz i efikasan način za rešavanje sukoba, navodeći da se nepravda nikada ne može rešiti nepravednim postupanjem.
Povodom 100. godišnjice diplomatskih odnosa Srbije i Vatikana, koji nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, papa Franja je u intervjuu Politici, naglasio da se sukobi ne rešavaju zaboravom, neznanjem ili “brisanjem svega i kretanjem ispočetka”, već dijalogom koji podrazumeva prepoznavanje drugoga i radosno prihvatanje da smo pozvani da proširimo pogled kako bismo prepoznali veće dobro od kojeg ćemo svi imati koristi.
“Dijalog ne podrazumeva poništavanje ili zanemarivanje razlika, pa čak i rana koje su nanete u prošlosti. Dijalog je svestan i skroman način prihvatanja istorije, nepravdi i razlika i njihovog pozicioniranja u odnosu na budućnost, u kojoj politika integrizma i podela, nezasito utrkivanje za profitom i nametenje ideoloških tendencija koje podstiču na mržnju, neće imati poslednju reč”, rekao je papa Franja.
Komentarišući prekid društvenog dijaloga, nepostojanje komunikacije i podele među braćom iz istog, ali ideološki podeljenog naroda poručio je: “Zapamtimo – zdrava otvorenost nikada ne ugrožava identitet. Bez dijaloga promovišemo kulturu geta u kojoj, na kraju, biramo ko ima ili nema pravo da bude smatran sobom”.
“Mi hrišćani ne možemo okretati glavu na drugu stranu”
Govorio je o globalnim društvenim i političkim previranjima i putevima da se prevaziđe kriza u kojoj se našao savremeni svet.
Naglasio je da, kako je rekao “mi hrišćani ne možemo okretati glavu na drugu stranu i pretvarati se da ne primećujemo ono što se oko nas događa. Smatra da krize imaju sposobnost da pojačaju postojeće nepravde, ali mogu potencirati i najbolje prakse i reakcije među nama.
Naveo je da su tokom decenija reči “kriza” i “promena” postale opšte mesto, i da i kriza, ali i promena mogu biti društvena, ekonomska, obrazovna, ekološka ili neka druga kategorija.
Ukazao je da je kriza, naročito ova najnovija sa panedemijom koronavirusa, dovela naše organizacione i razvojne modele u teška iskušenja, ogolela je mnoge nepravde, mučna ćutanja, socijalne i zdravstvene propuste, zbog čega je veliki broj ljudi podvrgnut procesima socijalne ekskluzije i degradacije.
“Razvoj smo sveli na ekonomski rast i zaboravili da autentičan razvoj mora da promoviše napredak celog čovečanstva. Danas nam je potrebna promena. Moramo pozvati sve da nam pomognu da oslobodimo zarobljeni pogled sveta koji je organizovan oko moći, bogatstva i pohlepe i počnemo da stvaramo novu normalnost”, rekao je papa Franja za Politiku.
“Sačuvati pamćenje znači sačuvati budućnost”
Na pitanje – kako se čuva nacionalni identitet u globalizovanom svetu, a da se pritom ne padne u ponor nacionalizma i gubitak univerzalnih vrednosti, papa je konstatovao da je ponuda autentičnog ljudskog ideala podvrgnuta diktaturi utilitarizma i spoljašnjeg, površinskog izgleda.
“Tako se stvara koprena socijalnog, duhovnog i kolektivnog sirotišta. Uzori se pronalaze na internetu, a mladi su izloženi na milost i nemilost prvom prevarantu. To je plodno tlo za rast populizama i integrizama jer počiva na nedostatku pripadnosti”, naglasio je papa Franja.
Kaže da postoji prirodni i kulturni protivotrov za nacionalizme i sve procese fragmentacije i sukobljavanja, a to je pamćenje.
“Sačuvati pamćenje znači sačuvati budućnost. Ne da bismo ostali usidreni u prošlosti već da bismo sa nadom i hrabrošću gledali u budućnost. Ne da bismo oponašali ili ponavljali podvige iz prošlosti, već da bismo pronašli duh koji je omogućio našim narodima da se ponovo usprave”, predočio je poglavar Rimokatoličke crkve.
