Pušenje je dugo u Nemačkoj bilo u povlačenju, ali sada pušača, među njima mnogo povratnika, ima primetno više nego pre pandemije. Prema redovnom istraživanju o pušačkim navikama (Debra), sada puši 31 odsto Nemaca starijih od 14 godina – krajem 2019. ih je bilo 27 odsto.
Danijel Koc, stručnjak za bolesti zavisnosti i šef Debra ocenjuje da se u međuvremenu mnogo bivših pušača vratilo starom poroku.
“Uzimaju li ljudi cigaretu zbog stresa oko korone ili opšteg uticaja pandemije, možemo samo da nagađamo, ali svakako je moguće”, rekao je on.
Trend je verovatno podstakao i rad od kuće, odnosno mogućnost pušenje bez ograničenja.
Mladi ne počinju da puše
Međutim, smanjenje pušenja se usporilo i pre naleta pandemije, rekao je Koc, i takozvana stopa pokušaja prestanka bila je u padu. S druge strane, trend da mladi ni po počinju sa pušenjem je ostao.
Za poređenje, u Velikoj Britaniji pušenje se nadalje vidljivo povlači iz društva i cigarete tamo sada konzumira 15 odsto stanovništva starijeg od 14 godina.
Ulogu sigurno igra i cena duvana – klasična paklica brendiranih cigareta sa 20 komada u Britaniji košta oko 13 evra, skoro dva puta više nego u Nemačkoj.
Sa velikim udelom pušača i srazmerno jeftinim cigaretama, Nemačka još može da se nazove pušačkim rajem. Cigarete su skuplje u Švajcarskoj, Francuskoj, Belgiji, Holandiji i Danskoj, ali su jeftinije u Austriji, Španiji, Italiji, Poljskoj i Češkoj.
Od početka godine – skuplje cigarete
Nemačka od 1. januara, posle sedam godina, povećava akcizu na pušačke proizvode. Paklica cigareta će poskupeti u proseku za 10 centi, 2023. za još 10 centi, a 2025. i 2026. za još po 15 centi.
Oporezivanje duvanskih proizvoda je važan segment državnih prihoda: prošle godine u Nemačkoj je u budžet tako stiglo skoro 15 milijardi evra.
Medicinska istraživanja u Nemačkoj pušenju pripisuju oko 13 odsto svog mortaliteta. Četvrtina svih umrlih je u starosnoj grupi radno sposobnih.
U apsolutnim brojkama, u Nemačkoj svake godine od posledica povezanih sa pušenjem umre oko 125.000 ljudi – više nego što je umrlo od kovida u poslednje dve godine.
Alkohol kod kuće umesto u kafani
Ukupna potrošnja alkohola u Nemačkoj je u proseku ostala ista kao i pre pandemije.
Međutim uočeno je sledeće: većina ljudi je pila manje alkohola, pošto su druženje i susreti uz pivo ili vino u kafani postali skoro nemogući u vreme lokdauna.
To je onda ustvari moralo da značajno smanji prosečnu potrošnju alkohola. Ali ona je pak ostala “stabilna”, rekao je Falk Kifer, direktor Centralnog instituta za mentalno zdravlje u Manhajmu, koji se bavi lečenjem zavisnika.
Ispijanje alkohola mnogi su preselili u sopstvena četiri zida.
“Sada više piju oni koji su ionako redovno pili alkohol kod kuće, na primer uveče posle posla, zbog usamljensoti, dosade ili briga”. Reč je 25 odsto odraslih ljudi u Nemačkoj.
Prema jednoj ranijoj studiji Univerzitetske bolnice u Nirnbergu na oko 2.000 odraslih ispitanika, 37 posto je navelo da je tokom prvog lokdauna pilo više alkohola nego ranije, a 21 posto njih – da su to smanjili. Slična situacija je i kod duvana. Falk Kifer smatra da su te brojke pouzdane.
Sve više ljudi se bori sa psihičkim problemima
Za mnoge je veliko opterećenje to što se deca školuju kod kuće ili što odrasli rade od kuće, umesto da se svakodnevno voze na posao i na taj način izbegnu moguće stresne situacije u porodici.
