Ja tako mislim / Posuđeni komentar

Pandemija dezinformacija

Piše: Bojan Bilbija

Umesto klasičnih ratova velike sile danas vode one informativne, psihološke, visokotehnološke i ekonomske, a priče o „27 ruskih bataljona“ na Baltiku samo su deo informativnih kampanja

Posledice pandemije virusa korona, osim zdravstvenih, ekonomskih, političkih, ostaće svakako prisutne i na vojnom planu. Ne govoreći samo o tome da je prisustvo virusa COVID-19 otkriveno u gotovo svim armijama sveta, uključujući i najveću američku bazu na Balkanu – Bondstil – zaraza je nesumnjivo ušla u mnoge vojne objekte širom planete. Druga je stvar koliko su vojne vlasti spremne da o tome javno govore, imajući u vidu osetljivost ovih informacija. Ne bi bilo zgodno da se ispostavi da neka moćna armija „sedi u karantinu“ i ne može da izvršava čak ni svoje dnevne i rutinske zadatke i poslove. O učestvovanju u nekim borbenim operacijama da se i ne govori. Kako je vojnička profesija usko skopčana s tesnom interakcijom između ljudi, provođenjem skoro čitavog dana u neposrednoj blizini jednih s drugima – što se posebno odnosi na posade tenkova, aviona, podmornica ili svakodnevni život u kasarnama – dolazi se do zaključka da pandemija virusa koji se lako širi i prenosi može značajno uticati na stanje borbene gotovosti vojnih grupacija.

„NAJVEĆI“ MANEVRI I NAJVEĆA BLAMAŽA U takvoj situaciji čak i tradicionalna rivalstva i geopolitička poprišta – kakav je odnos NATO-a i Rusije na Baltiku – dobijaju sasvim drugačiju formu i izazivaju strah za život i zdravlje. A protivnik niti je naoružan, niti vidljiv. Ovom temom se prošle nedelje pozabavio i nemački „Velt“, konstatujući da je pandemija navodno oslabila borbenu gotovost NATO-a, ali da je na Rusiju mnogo manje uticala. U tom kontekstu ne treba zaboraviti i na odluku komande Alijanse da otkaže ranije pompezno najavljivane manevre „Zaštitnik Evrope 2020“, koji su u medijima nazivani „najvećim posle Hladnog rata“ i tome slično. Najveća je, izgleda, bila samo blamaža, jer su se desetine hiljada američkih vojnika – umesto da impresioniraju Evropu i „zastraše“ Rusiju – tiho i bez mnogo buke vratile u domovinu. Šteta koja je zbog toga nastala meri se milionima dolara, ali je najmanje finansijska. Događaji su delimično dali za pravo kritičarima koji se godinama podsmevaju na račun NATO saveznika, prebacujući im da su „svilene bube“ i da se bolje snalaze s ajfonima i noutbukovima, nego s puškama i minobacačima. O forsiranim marševima pod punom ratnom opremom i spavanju po blatnjavim rovovima i zemunicama da se i ne govori.
Naravno da su ove ocene preuveličane, ali je samo teška nevolja naterala Amerikance da odustanu od defilea svojih trupa širom (istočne) Evrope, na proputovanju iz nemačkih luka do neposrednih odredišta gde je trebalo da budu održane vojne vežbe. Ovo špartanje Evropom, koje je već postalo tradicionalno nekoliko godina unazad, ovog proleća je trebalo da bude posebno masovno, sa učešćem preko 40.000 američkih trupa i hiljada komada vojne tehnike, a samo za tu svrhu je iz SAD pristiglo 20.000 vojnika. Internet je bio preplavljen apokaliptičnim snimcima masovnih pokreta američke vojske evropskim železnicama, ali niko nije pojasnio da su to, zapravo, bile trupe koje brže-bolje odlaze s našeg kontinenta. Tako je, ambiciozno zamišljena, američka epizoda s demonstracijom zastave zbunjenim građanima istočne Evrope – ostala samo „lepa“ zamisao. Ceh vojnoturističkog proputovanja, naravno, platiće američki poreski obveznici. Ali oni su na to navikli.

PRELIVANjE NARODNIH PARA U VOJNU INDUSTRIJU Kako piše nemački „Velt“, pandemija korone prvenstveno se odrazila na nivo borbene gotovosti NATO snaga u regionu Baltika. Iako nije mnogo zaraženih vojnika, ipak je program vojnih vežbi znatno redukovan. Već iz ovih uvodnih rečenica vidi se suština NATO shvatanja „vojne doktrine“. Glavna svrha postojanja Alijanse svodi se na održavanje vežbi, kao da će njima zaista zastrašiti protivnika, u ovom slučaju Rusiju. Pre će biti ipak da se „tajna“ ovih manevara krije u nekim drugim ciljevima. Pre svega, obezbediti veće vojne budžete, ne samo u Vašingtonu već i u drugim NATO prestonicama, a zatim njihov veliki deo preliti u kase proizvođača naoružanja i vojne opreme. A dobro se zna koja država je najveći vojni fabrikant na svetu, mada i manje članice Alijanse mogu u tome da pronađu svoj interes. Jer bez oružja i ratne tehnike nema ni vojnih manevara – zato njihovo često održavanje najbolje pospešuje prelivanje „narodnih“ sredstava u džepove industrijalaca i njihovih lobista.
Drugi cilj, ne manje važan, jeste održavanje stalnog vojnog prisustva najveće vojne sile sveta, SAD, u Evropi. Tako građani Starog kontinenta imaju prilike da vide američke tenkove, oklopne transportere i džipove, sa sve zastavama „zvezde i pruge“, neposredno na svojim ulicama. Neko je zbog toga radostan, neko baš i nije, ali to ne menja suštinu – voljno ili nevoljno, svi oni hrane, ili prihranjuju, tuđu vojnu silu na svom tlu. Da li ta sila donosi ljudska prava i blagostanje, ili ih pak drži u režimu manje-više meke okupacije, to će se tek videti kada naiđu neka „tvrđa vremena“. Do tada strane čizme gaziće Evropom u svojstvu promotora slobode i demokratije, kao neka vrsta Holivuda uživo. Vojni i politički planeri u Vašingtonu znaju kako se ova vrsta prisustva na terenu lako konvertuje u realan uticaj na dešavanja u tim zemljama. Pa nek proba neko da se pobuni.
Osim toga, postoji i značajan geopolitički aspekt, kroz svojevrsno opkoljavanje Rusije, čime se obuzdava veliki rival, i na kraći i srednji rok sprečava saradnja Moskve sa evropskim centrima. Teško je, međutim, vojno opkoliti državu koja ima granicu dugačku 36.000 kilometara, mada NATO promotori žele to da prikažu upravo na takav način – i kao svoj veliki uspeh. Ne može se, naravno, Rusija opkoliti vojnim prisustvom na Baltiku, Balkanu i u Maloj Aziji, ali se može formirati neki „sanitarni kordon“, gde građani ovih država, uključujući i Poljsku, na sebe preuzimaju teret odbrane „isturenih američkih karaula“ na ruskim granicama. Primer Turske je u tom smislu dovoljno poučan, kao zemlje koja je odlučila da „zatraži više“ za svoje usluge. Predsednik Redžep Tajip Erdogan za sada nema previše uspeha u ovim naumima, ali to ne znači da će od njih odustati.

NAJOPASNIJI BATALjONI RATUJU IZ FOTELjE Međutim, ako su pojedine vesti lažne, ruska vojna moć u baltičkom regionu je prava, poručuje „Velt“. Oni navode da ruski raketni sistemi S-400 i „Iskander“ u Kalinjingradu, kao i krstareće rakete novog tipa, daju Rusiji mogućnost da zatvori „NATO prostor“ i time mu značajno umanji manevarske mogućnosti. I dodaju da Moskva, ako krene u invaziju na Baltiku, može da angažuje 27 bataljona svog Zapadnog vojnog okruga koji se nalaze u stanju visoke bojeve gotovosti. Ove poruke dobar su primer kako se olako izriču krupne reči – koje opet nekoga mogu da uvedu u stanje zabrinutosti, panike, pa i ratne psihoze. Pre svega, Moskva iz Kalinjingrada ne „zatvara NATO prostor“, nego brani svoj sopstveni, imajući u vidu već otvorene aspiracije okolnih članica Zapadne vojne alijanse da se ovaj deo teritorije odvoji od RF.
Ako i krene u „kopnenu invaziju“ na Baltik, ruska armija zasigurno ne bi to učinila sa „27 bataljona“, već bi upotrebila mnogo veće snage. Na kraju krajeva, prema savremenim vojnim doktrinama kakve danas primenjuju globalne sile, Moskva verovatno ne bi odmah ni koristila klasične kopnene snage, jer se današnji ratovi vode na drugačiji način. I obično, kada se konačno pojave vojnici u čizmama i u uniformama, to znači da je sve već završeno. Velike sile danas vode informativne, psihološke, visokotehnološke i ekonomske ratove, a priče o „27 ruskih bataljona“ samo su deo kampanje dezinformacija i najčešće služe samo za punjenje novinskih stubaca i programa „ozbiljnih analitičkih emisija“. Najopasniji bataljoni današnjice i njihovi vojnici sada ratuju iz fotelja svojih kancelarija, naoružani kompjuterima i specijalnim sistemima komunikacija. Moguće je čak da, kao odgovorni ljudi, u doba pandemije rade – kod kuće.

NATO ZABRINUT ZBOG „DEZINFORMATIVNIH KAMPANjA“
Za razliku od NATO-a, Rusija manevre u svom Zapadnom vojnom okrugu nastavlja u pređašnjem obimu, konstatuju nemački novinari. Ukazuju i na skandal s navodnom izjavom generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga, da će u maju 2020. NATO izvesti svoju vojsku iz Litvanije. Razlog je porast broja obolelih vojnika od virusa korona, a ova mera – kada bi se desila – uticala bi ne samo na Litvaniju nego i na ceo vojni savez, pa su se mnogi već zapitali da li je ova pribaltička zemlja ostala sama s Moskvom koja „pokazuje mišiće“. To je bio razlog i za podsećanje da se Litvanija od 2014. oseća kao potencijalna meta „agresivne politike“ Rusije. I sve u tom stilu. Kada je vest već dobrano uznemirila Litvance i dežurne dušebrižnike, objavljeno je da je ipak bila lažna. I odmah je započela sledeća faza obrade: podsećanje da u eri pandemije ima sve više lažnih vesti, uz neizgovorenu optužbu da iza svega stoje Moskva i Peking. „Velt“ citira i neimenovanog NATO diplomatu koji upozorava na znatno više „dezinformativnih kampanja“ usmerenih protiv Zapadne alijanse na Baltiku.

Piše: Bojan Bilbija za pecat.co.rs

Danas objavljeno

Italija na izlaznoj putanji

Zeljka

Ustanak šake jadnika

Zeljka

KAKO JE EU SISTEMATSKI UNIŠTAVALA JAVNO ZDRAVSTVO DRŽAVA ČLANICA

Zeljka

Ostavite komentar