Kada govori o utakmici srpskih klubova Crvene zvezde i Partizana, makedonska fudbalska legenda Darko Pančev bez dileme će reći „naš derbi“.
Nije propustio da pogleda ni ovaj poslednji, koji je prethodnog vikenda razočarao gledaoce lošom igrom i rezultatom 0:0.
„Može utakmica da bude tvrda i to nije sporno, ali ovde je nedostajalo maštovitosti i akcije, a meč je bio izuzetno tvrd, oštar, napet, sa negativnom atmosferom kod igrača.
Smatram da je Zvezda bila za nijansu bolja, imala nekoliko šansi za gol, dok sam od Save Miloševića očekivao da malo više rizikuje – ispalo je da je Partizan odigrao kukavički“, strastveno opisuje utiske na svom sadašnjem „terenu“, u kafiću čiji je vlasnik, u skopskom naselju Kapištec.
Nekadašnji napadač koji se proslavio igrajući za Crvenu zvezdu danas nema funkciju u fudbalu, ali će ipak obeležiti 75. rođendan beogradskog kluba.
„Proslavljam Zvezdin rođendan sa prijateljima, u mom kafiću, uz kafu, i po jedan viski“, kaže Pančev uz osmeh.
Po završetku karijere, Pančev je radio u Fudbalskoj federaciji Makedonije i skopskom Vardaru, u kome je na početku karijere bio i igrač.
Pre godinu i po dana, zbog nesuglasica sa vlasnikom Vardara, ruskim biznismenom Sergejem Samsonenkom, napustio je ovaj klub i od tada nema zvaničnu funkciju u fudbalu.
Darko Pančev sam će reći da je kao dete znao samo za dva kluba – lokalni Vardar, u kome je postigao prve uspehe, i beogradsku Crvenu zvezdu – ali da je karijera mogla da mu ode i u drugom pravcu.
„Kao igrač, ja jesam razgovarao sa svim klubovimavelike četvorke– sve je to u sklopu posla, ali otišao sam u Zvezdu jer sam zvezdaš, a ponude su bile slične.
Da je bila drastična razlika u uslovima – možda bih otišao i u drugi klub.“
Veliku četvorku jugoslovenskog fudbala činili su beogradski Partizan i Crvena zvezda, zagrebački Dinamo i splitski Hajduk.
Tri godine u Beogradu, uključujući fudbalerima danas nezamislivo odsluženje vojnog roka, trebalo mu je da stigne do najvećeg uspeha u istoriji kluba.
Darko Pančev postigao je odlučujući gol u penal seriji kojom je odlučen pobednik Kupa evropskih šampiona 1991. godine, u meču protiv francuskog Olimpika iz Marseja.
„Do 1991. godine, Zvezda je ipak građena 46 godina – neko je pre nas postavljao temelje te kuće.
Kad je ona izgrađena, naša generacija je samo stavila krov i sada je mlađim generacijama još teže da grade višu zgradu.“
Nastavak njegove karijere duboko se prepliće sa raspadom Jugoslavije, pa samim tim i fudbalske lige.
U italijanskom Interu nije uspeo da se nametne, pokušaji da oživi karijeru posle 30. godine u Nemačkoj ili Švajcarskoj nisu bili uspešni.
Ipak, nije sledio talas mnogih – igračkog povratka u Zvezdu, a ni u Vardar, nije bilo.
„Kad si igrao u jugoslovenskoj ligi, jednoj od pet najjačih u Evropi, kako onda da se vratiš i završiš u srpskoj, hrvatskoj ili makedonskoj ligi?
Velike su razlike u kvalitetu.“
Pančev otkriva i da su ga predsednici Crvene zvezde Dragan Džajić i Dragan Stojković zvali da dođe bar na neko funkcionersko mesto u klubu.
„Oženio sam se drugi put, supruga je ostala trudna pa sam se pitao kako onda da menjam grad.
Bio sam željan porodičnog života pa ponude nisam prihvatio, a to je moja odgovornost.“
Umesto toga, zajedno sa saigračem iz trofejne generacije Crvene zvezde Ilijom Najdoskim, preuzeo je funkciju sportskog direktora skopskog Vardara.
„Bio sam skoro dve godine u Vardaru, plasirali smo se u Ligu Evrope sa ubedljivo najmanjim budžetom u grupnoj fazi evropskog takmičenja – dva, dva i po miliona evra.
To je bio fantastičan uspeh, ali gazda koji nas je angažovao da napravimo respektabilan tim za Evropu, nije ispunio obećanje da će biti para – a bez toga se ne može.“
Klupska karijera Darka Pančeva nije se ponovila u reprezentaciji – Jugoslavija je najpre zbog sankcija suspendovana sa Evropskog prvenstva 1992. godine, da bi se potom zemlja raspala.
„Jugoslavija je meni i danas sinonim za nešto lepo, sređeno, čvrsto, iako je verovatno imalo i negativnih strana.
Gledajući sve ove države i državice koje su nastale, Jugoslavija je bila desetka na fakultetu, ostali ni petica, šestica.“
Upravo zbog toga, Pančev kaže da već dve decenije vodi bitku za – bar fudbalsko oživljavanje Jugoslavije.
„Ja sam vaspitan da ne gledam stvari kroz nacionalizam – nesrećne godine treba ostaviti iza sebe, jer ako se ponovo napravi takva liga, svi mogu mnogo da dobiju zbog jakih utakmica.
Mislim da tu najviše koče srpski i hrvatski klubovi – ostali bi to rado prihvatili.“
Sa setom govori o vremenima kad je Vardar bio jedini makedonski prvoligaš koji je svoje snage jačao iz nekoliko stabilnih drugoligaških klubova iz svog okruženja.
“Makedonska liga je izgubila na kvalitetu, malo privatnika finansira sport, pa zato i nema dobrog makedonskog talenta recimo za Zvezdu.
“Mlađim igračima čak i nije interesantna velika četvorkajugoslovenskog fudbala – oni su na dan večitog derbija radije gledali Real – Barselona nego Zvezda – Partizan.”
Osim derbija, i njegova pažnja usmerena je na evropski fudbal – na televizorima u njegovom kafiću su prenosi najjačih liga, a domaće utakmice, kaže, gotovo i da ne prati.
“Čuo sam dobru šalu, koja je primenljiva na sve stadione u regionu sem Crvene zvezde i Partizana.
“Naša vlada je zabranila prisustvo gledalaca na tribinama zbog korona virusa, a neko se setio da kaže – ako gledamo stadione, u Makedoniji korona virus postoji deset godina!?”
Zbog tako loše baze, Pančev kaže da u dve i po decenije nije video naslednika njegovog talenta – posebno ne u Makedoniji.
“Može da se kaže da je reprezentativac Bosne i Hercegovine Edin Džeko dobar igrač, čekaćemo Luku Jovića da poraste i napreduje, Aleksandar Mitrović je korektan.
“Nema velikog izbora – špic igrači su problem i teško se prave.”
Upravo mladi srpski igrač Luka Jović ima sličnih problema kao Darko Pančev.
Obojica su bili napadači Crvene zvezde, a Jović u Realu iz Madrida prolazi gotovo kao Darko Pančev u Interu iz Milana – često nije ni na klupi za rezervne igrače.
“On ima 21 godinu i tek treba da gradi karijeru, a ja sam deset godina imao karijeru u Jugoslaviji – mogao sam sebi da dozvolim da im kažem da idu bestraga i da se posvađam, da budem inatljiv i drčan.
“Ako mu se ne promeni situacija, on u junu treba da traži da ode da igra – treba da misli o sebi jer ko šiša Real, od dvanaest godina, bili su prvaci Španije samo jednom.”
Sam će Pančev priznati da je naljutio hrvatsku javnost kada je javno rekao da Luka Modrić nije najbolji ni hrvatski, a kamoli balkanski fudbaler svih vremena.
Oštar je i prema selektoru reprezentacije Severne Makedonije Igoru Angelovskom koga posebno kritikuje zbog izjave da je aktuelna selekcija najuspešnija u istoriji.
“Naši su pobedili Gibraltar i Lihtenštajn i selektor kaže – najbolji smo u istoriji.
“Pa zar je to tako jer su pobedili Gibraltar!?”
Severna Makedonija bila je prva u grupi najslabije divizije Lige nacija, ispred Jermenije, Gibraltara i Lihtenštajna pa je dobila priliku da kroz duel sa reprezentacijom Kosova izbori čak i odlazak na Evropsko prvenstvo.
“Na Balkanu, nažalost, sport je uvek u drugom planu ali se nadam da će biti mirno, uz veliko obezbeđenje i bez incidenata.
“Kosovo pruža solidne partije, nije dunster reprezentacija – imaju par dobrih igrača, ali smatram da je Makedonija apsolutno favorit.
Iako je sistem takmičenja Lige nacija doneo Severnoj Makedoniji priliku da se kvalifikuje na Evropsko prvenstvo, Darko Pančev oštro kritikuje predsednika UEFA Aleksandera Čeferina.
On smatra da je sistem ovakvih kvalifikacija nešto najgore što se desilo fudbalu jer otvara mogućnost slabijim reprezentacijama da preskoče korake do velikog takmičenja, a onda tamo budu “vreća za udaranje”.
Istorijski uspeh makedonskog sporta, titulu rukometnog prvaka Evrope za skopski Vardar, Pančev sagledava u odnosu dva sporta.
“Upoređivati rukomet sa fudbalom je kao da poredite profesora iz srednje škole u Skoplju sa Ajnštajnom.
“Pa, ko gleda rukomet u Evropi?”
Ipak, razume veliku radost u Severnoj Makedoniji.
“Naši ljudi su željni uspeha – da igramo evropsko finale u kuglanju i da imamo veliku dvoranu, ona bi bila puna.
“Ali, kada si video da se u školskom dvorištu sakupi desetoro dece i igra rukomet!?
“Danas ne igraju ništa, možda fudbal ili košarku.”
I tu mu se lice posebno zabrine.
“Ova telefonijadai kompjuterizacija su uništile decu.
“Da imam moć da trepnem i da više nema mobilnih telefona, sem onih najjednostavnijih, ja bih to uradio jer telefoni uništavaju mlade generacije koje su asocijalne, ne znaju da pričaju među sobom, nema komunikacije, a roditelji su nemoćni.”
Ipak, upravo mu je porodica glavna motivacija da ostane u Skoplju – pa često i da odustane od dolazaka u pet sati vožnje udaljen Beograd.
“Prijatelji me često zovu da dođem na jedan dan u Beograd, a ja im kažem da ne mogu da dođem na jedan dan – imam toliko prijatelja da moram ostati bar nedelju dana.
“Kako se organizovati za jedan dan!?”
