Bežični, visokotehnološki zavoj je delo istraživača Univerziteta Stanford i predstavljen je u radu objavljenom 24. novembra u Nature Biotechnology publikaciji.
U slučajevima kada rana još uvek nije zarasla ili se pokažu prvi znaci infekcije – senzori mogu primeniti terapiju sa više električne stimulacije preko područja rane, kako bi ubrzali oporavak tkiva i smanjili infekciju. Biosenzori pametnog zavoja mogu pratiti biofizičke promene u lokalnom okruženju i obezbediti brz i veoma precizan način merenja stanja rane u realnom vremenu, prenosi DailyMail. Istraživači su mogli da prate podatke sa senzora u realnom vremenu na pametnom telefonu i to bežičnim putem.
„Na miševima demonstriramo kako da naš sistem za negu rana može kontinuirano pratiti impedanciju i temperaturu kože, a zatim isporučiti električnu stimulaciju kao odgovor na okruženje rane“, navodi se u sažetku studije istraživača.
U pretkliničkim modelima rana na miševima, grupe koja je tretirana je zarasla oko 25% brže u poređenju sa kontrolnom grupom.
„Prilikom tretmana rane, pametni zavoj štiti dok zaceljuje“, rekao je Juanven Đijang, koautor studije i postdoktorant na Stenfordskoj školi inženjeringa. „Ali to nije pasivno pomagalo. To je sredstvo za aktivno lečenje koje bi moglo da promeni standard nege u lečenju hroničnih rana.”
Naučnici su želeli da utvrde zašto i kako električna stimulacija podstiče zarastanje rana.
Oni sada veruju da električna stimulacija pomaže aktivaciju pro-regenerativnih gena kao što je Selenop, antiinflamatorni gen za koji je utvrđeno da pomaže u uklanjanju patogena i zarastanju rana, kao i Apoe, za koji se pokazalo da stimuliše mišiće i rast tkiva.
Pored toga, električna stimulacija je povećala količinu populacije belih krvnih zrnaca, posebno monocita i makrofaga, koji takođe mogu igrati ulogu u određenim fazama zarastanja rana.
„Sa stimulacijom i sensingom u jednom uređaju, pametni flaster ubrzava zarastanje, ali takođe prati kako se stanje rane poboljšava“, objasnio je Artem Trotsjuk, takođe koautor studije i trenutno predsedavajući Katedre za hirurgiju i profesor biomedicinskog inženjeringa na Univerzitetu Arizona u Tusonu.
Naučnici su takođe upozorili da je pametni zavoj tek dokaz jednog koncepta i da do krajnjeg rešenja postoje još neki izazovi koje treba rešiti. Te prepreke se odnose na veličinu uređaja koji je potrebno povećati do mogućnosti aplikacije za ljudsku upotrebu, smanjenje troškova i rešavanje dugoročnih problema sa skladištenjem podataka. Sve ovo bi se moralo rešiti pre nego što se pređe na masovnu proizvodnju.
Takođe je u razmatranju primena drugih potencijalnih senzora koji bi mogli da se dodaju uređaju, uključujući one koji mere metabolite i druge biomarkere.
Jedna od potencijalnih prepreka na putu ka kliničkoj upotrebi bilo bi „odbacivanje hidrogela“, pri čemu koža osobe može reagovati na uređaj i stvoriti lošu kombinaciju gel-koža.
