“Kao i mnogi drugi roditelji, imali smo ideju da će se naš sin sam odviknuti od pelena. Doći će do tog prirodnog napretka, sve dok nam jednog dana ne kaže da je gotovo i da želi na nošu. To nije bilo ni približno tako!
Kad je navršio dve i po godine, povremeno smo ga uveravali da obavi nuždu izvan pelene, odnosno na mestima koja su mu bila intrigantna – u parku, na travi i u najzanimljivijim toaletima u restoranima koje smo mogli da pronađemo. Nikad nije bilo interesa s njegove strane.
Metoda koja garantira uspeh u samo tri dana
Približavao se njegov treći rođendan, a naš napredak je izostao. Počeli smo guglati i otkrili da smo propustili šansu da uspemo kada mu je bilo oko dve i po godine. Nastala je panika jer smo čuli za priču o ženi kojoj su zabranili da dovodi dete u vrtić jer je u dobi od tri godine još uvek nosilo pelene. Naši racionalni umovi znali su da sigurno neće ići na fakultet u pelenama, ali smo takođe osećali pritisak i zaključili da je vreme da to rešimo.
Nakon što smo od prijatelja dobili nekoliko knjiga u kojima su umanjivali angažman muža te se usresredili isključivo na majčinu ulogu u celoj priči, odlučili smo se za trodnevnu obuku ‘3 Day Potty Training’ od Lore Jensen. Ona, iako nema medicinsko ili profesionalno iskustvo u što se tiču gajenja deci, ali ona sama ima šestero dece i nekoliko usvojene dece, a njena knjiga često se spominje u roditeljskim grupama i na internetu. Metoda koju Lora zagovara obećavala je zapanjujuće i brze rezultate, čak i preko noći.
Autorka savjetuje da detetu obučete donje rublje i neprestano ga podsećate da vam kaže kad mora da ide na nošu ili WC, prvenstveno kako bi naučilo samo prepoznati potrebu za obavljanjem nužde. Ova metoda podrazumijeva da pelena više nema, kao ni pelena-gaćica.
Neke predložene metode su nam bile pomalo nejasne, primerice da mu često nudimo da pije sok, ali i korištenje negativnih termina kada mu se dogodi nezgoda poput izjava ‘fuj’ ili ‘bljak’. Ali, svakako smo odlučili da isprobamo.
Prvi dan odvikavanja
Dok je naš klinac začuđeno promatrao što se događa, skupili smo sve pelene i spakovali ih da ih poklonimo. Jutro je započelo nezgodom, a kako je dan odmicao, stvari su postajale sve gore – na kauču, zamalo na krevetu, čučeći nekoliko centimetara dalje od WCa… Zapitali smo se radimo li sve ispravno. Do podne je potrošio sve zalihe donjeg rublja.
Kad smo ga uspeli da ga nagovorimo da se malo popiški u WC, zaplesali smo slavljenički ples u donjem rublju. Ovo je bila prva velika pobeda, ali tenzije nisu bile ništa manje. Nadalje je izbegavao odlazak na WC, trzao se i bunio se kad god bismo ga odneli u kupatilo. Pre spavanja smo doživeli nekoliko polu-pobeda kada nas je usred mokrenja obavijestio što radi i bili smo sasvim iscrpljeni. Obložili smo mu krevet zaštitom za madrac i nadali se najboljem.
Sledeći dan smo odlučili malo da promenimo pravila. Ponudili smo mu manje soka jer je bilo izazovno da mu dajemo nešto što će mu samo podstići nivo energije. Takođe smo izbacili termine predložene u knjizi o tome da je kad se upiški u gaće to bljak ili fuj jer se osećao neprirodno, a nije nam se ni sviđalo takvo posramljivanje.
Drugi dan odvikavanja
Svi smo spavali do 7:30. To je značilo da smo se probudili i “oduševili” saznanjem da mu je krevet ponovno mokar. Oprala sam još jednu turu rublja, a bacila donje rublje koje se nije dalo oprati. Do podne je moj sin izjavio da mu je dosta slatkiša koje bismo mu davali kao nagradu, a ja sam otišla po još sitnica da mu podignem raspoloženje.
Drugi dan odvikavanja od pelena počeli smo primećivati tragove napretka i samosvesti, a do večeri je tri sata izdržao bez da je ‘uneredio’ donje rublje. Shvatili smo i da mu je draža WC-šolja nego noša pa smo svu pažnju usmerili na to da tamo obavlja nuždu.
Treći dan odvikavanja
Tog jutra probudio se potpuno suv i svi smo doslovno zaplesali od sreće. Od tada je sve nekako selo na svoje mesto. Manje stresa za nas roditelje, manje nezgoda, više uspeha. Kad smo ga te noći stavili u krevet, bili smo uvereni da će se dobro snaći i u vrtiću, uz podršku svojih vaspitačica. Kad sam ga pokupila na kraju dana, sa zadovoljstvom mi je pokazao kako je koristio WC za decu i da se tokom celog dana samo jednom upiškio u gaće.
Sada je prošlo već nekoliko meseci otkako je odvikavanje od pelena iza nas, a naš se sin dobro snašao. Imali smo pregršt nezgoda, koje se obično događaju kad je umoran ili besan zbog nečega, ali sve u svemu, trodnevna metoda je bila uspješna”, objašnjava mama.
Podelila je i nekoliko saveta za sve roditelje koji se uskoro spremaju da krenu u avanturu zvanu odvikavanje od pelena.
“Koju god metodu koristili, naoružajte se velikom količinom donjeg veša i potrudite se da ostanete pozitivni ili bar sve da radite s osmehom jer dete vas posmatra. Provedite veče za punjenje baterija kako god želite i, pre svega, priznajte da je korišćenje toaleta velika životna veština i da ste svi zajedno u ovome”, dodala je.
