Pre nekoliko nedelja pakistanski ministar energetike najavio je da će plaćati rusku sirovu naftu u kineskoj valuti.
Početkom godine Ujedinjeni Arapski Emirati objavili su kako raspravljaju s Indijom o podsticanju trgovinskih aktivnosti s Indijom u rupijama.
Početkom ove nedelje ministri spoljnih poslova BRIKS grupe zemalja (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) raspravljali su kako da realizuju veći globalni utjecaj, uključujući stvaranje i korišćenje zajedničke valute.
Argentina koja se upravo bori s inflacijom od 100 posto i devalvacijom od 25 posto zatražila je od Kine drastično povećanje deviznih svop transakcija u kineskoj valuti.
Južna Koreja i Indonezija pre nekoliko nedelja potpisale su sporazum o promociji direktne trgovinske razmene u nacionalnim valutama.
Asocijacija nacija jugoistočne Azije raspravlja o razvoju regionalne trgovine i investicija korišćenjem valuta svojih članica.
Indija i Malezija su nedavno objavile novi mehanizam bilateralne trgovine u rupijama kako bi izbegli dolar u međunarodnim transakcijama.
Brazil i Kina takođe su postigle vrlo zapažen sporazum o trgovini u lokalnim valutama, a ne u dolaru.
Ukratko, zahuktava se proces globalne de-dolarizacije.
Naravno, ne treba očekivati da će preko noći bilo tko ubiti hegemoniju dolara u svetskoj trgovini, finansijskim sistemima i globalnom tržištu kapitala. Trenutno se 88 posto globalne trgovine odvija u dolarima, pa i onda kad transakcije nemaju veze sa Sjedinjenim Državama ili američkim kompanijama. Jedna od teorija zbog čega se upravo ubrzava proces de-dolarizacije polazi od teze kako je sve više država zabrinuto jer Amerika koristi dolar kao moćno oružje penalizacije, piše Jutarnji list. Analitičari povezuju novi trend forsiranja transakcija u domaćim valutama sa sve širom i agresivnijom primenom sankcija.
“Zemlje su decenijama bile pod dominacijom američkog dolara… Agresivnija i ekspanzivnija upotreba američkih sankcija poslednjih godina pojačava tu nelagodu – i podudara se sa zahtevima velikih tržišta u nastajanju za novom raspodelom globalne moći”, rekao je za Blumberg Džonatan Vud, direktor za globalna pitanja u konsultantskoj firma Control Risks.
Mogućnost da sankcije ugroze dolar priznala je i šefica američkog Trezora Dženet Jelen: „Postoji rizik kada koristimo finansijske sankcije koje su povezane s ulogom dolara da bi s vremenom mogao potkopati hegemoniju dolara.”
Većina analitičara procenjuje kako globalna supstitucija dolara drugim valutama neće ići brzo te su poprilično sigurni kako pad dolara verovatno nećemo videti za svojih života.
Međutim, Višnu Varatan, šef ekonomije i strategije u Mizuho Bank Ltd. u Singapuru tvrdi: “Bez sumnje, de-dolarizacija se ubrzava i nastaviće se u godinama koje dolaze… SAD su donele proračunatu odluku da iskoriste dolar za nanošenje bola, a verovatno će biti i dugoročnih posledica.”
Zanimljivo je da se sada težište priče o de-dolarizaciji svodi na pitanje sankcija, pogotovo nakon što su članice G7 blokirale devizne rezerve Rusije, ali ostaje i otvoreno pitanje američkih javnih finansija. Zaduženost Amerikancima dramatično raste, politički su izrazito polarizovani, a više ne ostavljaju utisak moćne države koja je u stanju da održava globalni finansijski poredak jer je potpuno otvoreno pitanje kontrolišu li uopšte putanju vlastitog javnog duga, pogotovo nakon što se pokazalo da republikanci i demokrate imaju puno bliže fiskalne stavove nego što se činilo tokom dramatičnog političkog okršaja oko dizanja limita duga, koji se na kraju pokazao besmislenim jer je izostala ozbiljna fiskalna konsolidacija odnosno ono što zovemo bolni rezovi ili uštede.
Otvoreno je pitanje koliko velikih nacija procenjuje da je zavisnost od trgovine u dolarima preveliki rizik. Države u kojima živi više od polovine svetske populacije ozbiljno raspravljaju o alternativama dolaru, zaključuje list.
