Najstarija sestra Bore Todorovića, Mira Stupica, prisetila se trenutakam jada je zajedno sa svojim bratom, živela tokom okupacije u Drugom svetskom ratu u Beogradu, kada je on imao svega 11 godina.
S obzirom da je bio rat i teško vreme, morali su da se snalaze na različite načine, a Bora je tada počeo da krade, kako bi ih prehranio.
Bora je preuzeo ulogu glave kuće
Ubrzo nakon toga jer su bili više gladni nego siti i živeli su u razrušenoj kući u kojoj im je bilo jako hladno, nakon što im je majka dobila otkaz, Bora je odlučio da promeni život i postane glava porodice, iako je Mira bila od njega starija šest godina.
– Mamu su otpustili. Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na regastovima ulazili su hladnoća i sneg. Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad. Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani- prisećala se Mira u svojim memoarima.
