Naučnici sve češće postavljaju pitanje zašto nemamo svi rak, odnosno zašto ga samo neki dobiju?
Moglo bi se reći da je naš organizam doslovno “preplavljen” smrću. Kosa, nokti, spoljašnji sloj kože – sve su to mrtve stvari koje svake nedelje gubimo, odbacujemo i koje nestaju nestaju – oko 80 odsto čestica u zatvorenim prostorima koje se presijavaju na suncu zapravo su mrtve ćelije kože ljudi, piše portal 24sata.hr
Ipak, većina tela se sastoji od živih svari.
Ćelije organizma su vrlo aktivne i zaposlene deljenjem milion puta svakog dana.
Fascinantan je to proces replikacije instrukcija – DNK za svaku ćeliju ćerku zahteva kopiranje identičnog lanca tri milijarde nukleotida.
U svemu tome, naša tela ipak nisu savršena.
Svaki put kad se ćelija podeli, enzimi koji učestvuju u sintezi u proseku prave čak oko 120 hiljada greški.
Mnogo ili malo, sasvim je nebitno, sve dok se ne dogodi ključna greška koja deluje kao okidač raka zbog abnormalnog rada ćelije, rasta i neprekidnog dupliranja.
Takva ćelija ignoriše signale koji joj govore da treba da prestane i ujedno stimuliše telo da je opskrbljuje krvlju kako bi još rasla. Tada se takva ćelija beskonačno razmnožava, odnosno rak se širi po telu.
Naravno, ključno je i o kojem se tipu raka, odnosno greške radi, jer kod jednih to ide brže, a kod drugih sporije – ukupno postoji čak njih 200 različitih.
Pet stvari koji definitivno povećavaju rizik genetske greške koja vodi do karcinoma
Uprkos dobroj ili lošoj genetici, opet postoje slučajevi koji se ne uklapaju u kalup, a to su upravo oni uzrokovani spoljašnjim faktorima.
- Preterano sunčanje, naročito u mlađem životnom dobu
- Pušenje
- Debljina
- Hormonalne terapije/izloženost zračenjima
- Konzumiranje prerađene hrane/unos premalo vlakana.
