Među njima ima onih o kojima se izuzetno malo zna. Stručnjaci još nisu usaglasili stavove ni o njihovom broju. Većina ističe da je poznato više od 80 odsto ovih bolesti, ali da se za većinu ne zna kako tačno nastaju.
– Imuni sistem je izuzetno važan jer služi za zaštitu organizma od bakterija, virusa i parazita, međutim, u nekom trenutku imuni sistem ume da “zakaže” i počinje da napada sopstvena zdrava tkiva jer ih ne prepoznaje – kaže dr Ivica Jeremić, doktor interne medicine u Institutu za reumatologiju.
– Među onima koje zahvataju samo jedan organ najpoznatiji je dijabetes tip 1. Tu je i Hašimoto tiroiditis, autoimuno oboljenje štitaste žlezde, koje je poslednjih godina veoma često – ističe doktor.
Neki od prvih simptoma su pojačana žeđ, češće mokrenje, napadi gladi i zamor. Kod mlađe dece prvi simptom nekada može da bude umokravanje u krevetu, a da to pre nisu radila. Ukoliko se bolest ne prepozna, zapusti ili ne leči, javljaju se poremećaj svesti, zadah na aceton i ubrzano disanje.
Vitiligo nastaje zbog gubitka ćelija kože koje sadrže pigment melanocit. Osobe sa ovim oboljenjem prvo primećuju bele tačkice na vrhovima prstiju, oko očiju i na laktovima, koje, zapravo, predstavljaju kožu u kojoj nema pigmenta. To se obično primeti nakon leta kada okolna koža pocrni.
– Sama po sebi bolest ne pravi druge probleme, ali je nekada udružena sa drugim autoimunim bolestima, kao što je perniciozna anemija – ističe dr Jeremić.
Ove bolesti se nazivaju i sistemske jer napadaju različita tkiva i organe, pa često imaju veoma raznolike simptome. Najpoznatije među njima su sistemski eritemski lupus, sistemska skleroza, Sjogrenov sindrom, različite vrste artritisa.
– Kod većine obolelih od ovih bolesti javljaju se nespecifični simptomi u vidu umora, malaksalosti, mršavljenja, a ponekad i temperatura, kao i promena na koži – zaključuje doktor.
Izvor: Novosti
