Deljenje optičkog spektra
Asbjorn Arvad Jorgensen sa Tehničkog univerziteta u Danskoj u Kopenhagenu i njegove kolege su koristili fotonski čip – tehnologiju koja omogućava da se optičke komponente ugrade u kompjuterske čipove. Oni su uspeli da podele tok podataka na hiljade odvojenih kanala i prenesu ih sve odjednom na razdaljini od 7,9 kilometara, piše Tom’s Hardware.
Prvo je tim uspeo da podeli tok podataka na 37 sekcija, od kojih je svaki poslat niz zasebno „jezgro“ optičkog kabla. Zatim je svaki od ovih kanala podeljen na 223 dela podataka koji su postojali u pojedinačnim delovima elektromagnetnog spektra. Ovaj „češalj frekvencije“ svetlosti širom spektra omogućio je da se podaci prenose u različitim bojama u isto vreme bez međusobnog mešanja, što je masovno povećalo kapacitet svakog jezgra.
Izvor: Tehnički univerzitet u Danskoj
Jedan čip
Iako su korišćenjem glomazne opreme pre ovoga već postignute brzine prenosa podataka do 10,66 petabita u sekundi, ovo istraživanje postavlja novi rekord u prenosu, koji je posebno bitan, jer koristi samo jedan računarski čip kao izvor svetlosti. Tehnologija bi mogla da omogući stvaranje jednostavnih, pojedinačnih čipova koji mogu da pošalju mnogo više podataka od postojećih modela, smanjujući troškove energije i povećavajući propusni opseg.
Količina podataka poslatih u eksperimentu bila je toliko ogromna da danas na svetu ne postoji računar koji bi mogao tako brzo dostaviti ili primiti ovoliko informacija. U eksperimentima, tim je umesto toga prosleđivao „lažne podatke“ kroz sve kanale, kaže Jorgensen, i testirao izlaz jedan po jedan kanal da bi potvrdio da se sve šalje i da se može povratiti bez grešaka u procesu.
„Moglo bi se reci da je prosečan internet saobraćaj u svetu oko 1 petabita u sekundi. Ono što prenosimo je dva puta više“, kaže Jorgensen. „To je neverovatno velika količina podataka koju šaljemo, u suštini, manje od kvadratnog milimetra kabla. To samo pokazuje da sa internet konekcijama možemo ići mnogo dalje nego što smo danas.”
Izvor: Tehnički univerzitet u Danskoj
Minijatura
Čipu je potreban jedan laser, koji neprekidno sija, koji je podeljen na mnogo frekvencija, kao i odvojeni uređaji za kodiranje podataka u svaki od izlaznih tokova. Ali Jorgensen kaže da bi oni mogli da se integrišu u sam čip, što celu aparaturu čini ne većom od kutije šibica.
Izvor: Benchmark
