Prema pisanju švajcarskog dnevnika “Blik”, poznata ciriška porodica Ešer, čiji član Alfred Ešer se smatra “ocem” moderne Švajcarske, imala je velike plantaže kafe na Kubi, gde su im radili robovi.
Takođe, i druge poznate porodice širom zemlje stekle su bogatstvo trgovinom robova, porodice koje i dan danas imaju veliki uticaj u zemlji, dodaje list.
“Eksploatacija robova je učinila bogatom Švajcarsku”, tvrdi Karl Rehštajner predsednik fondacije “Kooperaksion”, koja je učestvovala u izradi baze podataka o Švajcarcima koji su učetsvovali u trgovini robovima. On ističe da je više o 260 odosba, porodica, i trgovinskih društava iz Švajcarske već identifikovano.
“Palate porodice Di Pejru ili De Purtale u Nojenburgu oslikavaju blagostanje stečeno na taj način”, objasnio je Rehštajner. Te porodice, kao i mnoge druge imućne familije imale su važne uloge u držanju robova na plantažama, pretežno na Karibima i u Južnoj Americi.
Takođe i u “transatlantskom trouglu”, u evropskoj trgovini robovima, kojim su dominirale kolonijalne sile Francuska i Engleska, Švajcarci su pravili velike poslove.
“Švajcarske porodice i trgovinska društva bila su među važnim akterima u transatlantskoj trgovini robovima”, kaže i Harald Fišer-Tine, profesor istorije modernog sveta na fakultetu ETH u Cirihu.
Brojni Švajcarci, prema njegovim rečima, držali su i udeo u francuskim kmpanijama koje su se bavile trgovinom robovima, a u jeku trgoine robovima držali su čak i do 30 odsto udela, više nego francuski kralj. Kao i u drugim zemljama, posle rasnog nasilja u SAD, i u Švajcarskoj pokrenuta je diskusija o spomenicima ličnostima koje se dovode u vezu sa trgovinom robova iz Afrike.
Fišer-Tine ukazuje da se blagostanje Švajcarske može dovesti u vezi sa trgovinom i upotrebom robova. On ističe da su prihodi od trgovine robovima doprineli nastajanju prosperirajuće tekstilne privrede i time industrijalizaciji zemlje.
Pošto finansijske institucije i kompanije drže i dalje pod ključem svoje arhive teško je utvrditi tačne cifre uticaja trgovine robovima na sticanje blagostanja Švajcarske, tvrdi “Blik”. Brojni izvori, kako dodaje, su i uništeni, pa je istoričarima nemoguće tačno da utvrde gde je završio novac stečen trgovinom robovima.
B92
