Duboko ispod stena preko kojih prelazi Nijagara kriju se brojne odaje i prolazi, od kojih je svakako najimpresivniji 670 metara dugačak tunel koji je pre više od jednog veka probijen sa kanadske strane.
Tunel se može istražiti tek odskora u okviru turističkog obilaska hidrocentrale „Nijagara parks“, koja je u ponudi od prošle godine.
Hidrocentrala je radila od 1905. do 2006. godine i skretala je vodu iz moćne reke Nijagare da pokreće džinovske generatore koji su pomogli da ovaj deo Severne Amerike uđe u moderno doba, a da obližnji Bafalo bude prozvan Gradom svetlosti.
Posetioci mogu da istraže inženjerski dragulj koji je iskopan 1901. godine samo uz pomoć rudimentarnog dinamita, pijuka i lopata.
Hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, Teslin trenutak trijumfa
Oblast oko vodopada, kako je za Si-En-En objasnila turistički vodič Elena Zorić, bila je veoma primamljiva biznismenima na prelazu između 19. i 20. veka da iskoriste snagu vode.
Adamsova hidrocentrala bila je prva koja je otvorena i to na američkoj strani i radila je od 1895. do 1961. godine. Sa kanadske strane „Ontario pauer kompani“ radio je od 1905. do 1999. kao i „Toronto pauer“ od 1906. do 1974. godine.
Danas je stanica „Nijagara parks“ jedina potpuno očuvana hidrocentrala iz tog perioda. Prvobitno je vodila kanadska „Nijagara pauer kompani“, koristila je „Vestinghausove“ generatore da proizvodi naizmeničnu struju po patentu Nikole Tesle, što je tada predstavljalo pravu revoluciju.
Zahvaljujući Teslinom pronalasku polifaznog sistema naizmeničnih struja, mogućnost korišćenja vodene moći Nijagare višestruko je uvećana.
Koliko i sama proizvodnja energije, toliko je bio važan i njen transport, pa je tako „Vestinghaus“, opet po Teslinim patentima, angažovan da izgradi sistem prenosa. Napravljen je dalekovod do Bafala, 35 kilometara od Adamsove hidrocentrale. Prva količina električne energije stigla je preko dalekovoda 16. novembra 1896. godine, što je predstavljao veliki trijumf Teslinog polifaznog sistema.
Izvor: RTS
