Semelvajs (1818-1865) je istražujući razloge velike stope smrtnosti porodilja i drugih ljudi u uglednoj bečkoj bolnici, u kojoj je bio načelnik ginekologije i akušerstva, došao do zaključka da je u zdravstvenim ustanovama nužno detaljno pranje ruku i instrumenata da bi se izbegle infekcije.
Naredio je svim lekarima, studentima i babicama u Univerzitetskoj bolnici u Beču da ruke moraju dobro da operu u hlorisanoj vodi, pre svakog pregleda i porodjaja. Pre toga lekari i ostalo zdravstveno osoblje su ruke samo letimično prali, ponekad bi ruke samo obrisale krpom, nakon čega se pristupalo sledećem pacijentu.
Stopa smrtnosti je u toj bolnici sa nekoliko desetina odsto oborna na manje od jedan odsto. Semelvajs se petnaestak godine posle toga, bilo je to početkom šezdesetih godina 19. veka, vratio u rodnu Madjarsku, gde je nastavio posao u porodilištu i u Budimpešti.
Objavio je studiju “Etiologija, pojam i profilaksa pueperalne groznice” u kojoj je pokazao da pranje ruku može spasiti živote pacijenata. Njegov rad je tada i izvesno vreme kasnije bio javno izvrgnut podsmehu.
Samo nekoliko dana pre tragične Semelvajsove smrti u jednom sanatorijumu gde je, 1865. godine, odsekao sebi prst koji se ubrzo inficirao, poznati lekar Jozef Lister sledi njegove preporuke pa počinje da naprskava na ruke i instrumente, rastvor ugljene kiseline tokom operacije.
Lister, inspirisan Semelvajsovim radom, odaje tragičnom heroju poslednju poštu, porukom: “Bez Semelvajsa, moja dostignuća bila bi beznačajna”.
