Istraživači iz Ciriha su analizirali osmotrene podatke i simulacije klimatskih modela korišćenjem mašinskog učenja i naprednih statističkih tehnika. Razmatrali su odnos između dnevnih obrazaca temperature i vlažnosti vazduha, to jest parametara meteorološkog vremena, i parametara kojima se karakterišu klimatske promene, kao što je godišnja prosečna globalna temperatura.
Ono što su utvrdili jeste da je od 2012. godine svakog dana moguće videti otisak ljudskog uticaja na vreme i klimu na Zemlji.
Razlika između vremena i klime
Klimatske promene se već godinama mogu uočiti i to je činjenica na koju brojna istraživanja ukazuju, ali treba razlikovati utisak koji kao laici imamo o trenutnim vremenskim uslovima na jednom mestu od podataka koji se obrađuju naučnom metodologijom kako bi se izneo zaključak o svetu u kome živimo.
Tako, na primer, jedan od najpoznatijih klimatskih skeptika, Donald Tramp, često iskoristi velike snežne nepogode ili niske temperature da tvituje o tome kako klimatske promene ne postoje, i u tome nije usamljen. Ovakve vremenske prilike klimatski spektici često koriste kao kvaziargument protiv globalnog zagrevanja. Ono što često možemo da čujemo je “Ako postoji globalno zagrevanje, zašto je temperatura danas niža nego prethodnih godina u ovo vreme?”.
Ono što bismo skepticima odgovorali na ovaj argument jeste da vreme i klima nisu ista stvar i da isključivo na osnovu vremenskih prilika koje vladaju ovde i sada ne možemo izvesti zaklljučak o klimi, na koju se može gledati i kao na neko prosečno vreme na nekoj lokaciji.
Nakon ovog istraživanja naučnika sa ETH-a imaćemo još bolji način da odgovorimo na ove tvrdnje skeptika.
Kako su tačno ovo izmerii?
Rad objavljen u časopisu Nature Climate Change pokazuje da je signal klimatskih promena sada tako veliki da se može uočiti i na dnevnom nivou. Međutim, kako su autori ove studije posmatrali vreme?
Oni nisu posmatrali vremenske uslove u datom danu na određenom mestu kao što činimo mi kada pratimo vremensku prognozu na televiziji ili mobilnim aplikacijama, već su posmatrali vremenske uslove u celom svetu u pojedinačnom danu.
Tako da, iako u određenim delovima sveta mogu biti zabeležene neuobičajeno ili čak rekordno niske temperature, na ostatku planete je istovremeno znatno toplije nego što je bilo ranije. To znači da kada za pojedinčani dan “sravnimo” podatke preko cele planete, značajan deo će biti “inficiran” globalnim zagrevanjem, iako lokalno može da nam deluje da je zagrevanje zamenjeno hlađenjem.
Značaj za dalja istraživanja
Činjenica da na globalnoj skali varijacije na dnevnom nivou u temperaturi i vlažnosti vazduha već imaju “potpis” naših aktivnosti pruža nov pogled na klimatske promene koje postaju sve uočljivije i bez dugih vremenskih skala.
Ono što se dešava na lokalu od velike je važnosti za praćenje klimatskih promena, jer će se od mesta do mesta razlikovati urgentnost i način na koji ćemo morati da se na promene prilagodimo. Sa druge strane, i trenutne vremenske prilike na globalnom nivou mogu pružiti značajne informacije koje se mogu koristiti u daljem praćenju promena i predviđanju ekstremnih pojava. Kako bismo se pripremili za budućnost, potrebno je shvatiti kako su dugoročni trendovi povezani sa kratkoročnim vremenskim prilikama, piše Klima101.
U svakom slučaju, rezultat do kog su došli istraživači iz Ciriha pokazuje da su ljudske aktivnosti već uticale na klimatski sistem i da je taj uticaj sve snažniji i uočljiviji. Osim otrežnjenja, možda donese i materijal za dalja istraživanja šta se sa klimom dešava i kako sprečiti ozbiljne posledice.
