Otac vještačke inteligencije je želio AI koji griješi "kako bi više izgledao kao ljudsko biće" - BIGportal.ba
Nauka i IT Tehnologija

Otac vještačke inteligencije je želio AI koji griješi “kako bi više izgledao kao ljudsko biće”

Istorija veštačke inteligencije obično se priča kao pripovest o mašinama koje su vremenom postale pametnije, a ljudski element se često zaboravlja, pa se sve manje govori o tome kako su te mašine kreirane, trenirane i osnažene ljudskim umovima, pa i telima.

U osvit digitalnog doba – 1950. godine, Alan Turing je objavio članak pod naslovom “Computing Machinery and Intelligence”, u okviru koga je, između ostalog, postavio i pitanje: “Mogu li mašine da misle?”

Umesto da precizno definiše pojmove “mašina” i “mišljenje”, Turing je ponudio nekoliko načina na koje bi moglo da se odgovori na ovo pitanje, a inspiraciju je pronašao u viktorijanskoj igri imitacije.

Pravila igre su nalagala da muškarac i žena koji su se nalazili u različitim prostorijama sa sudijom komuniciraju preko pisanih poruka, a sudija je trebalo da preko rukopisa pogodi čija je koja poruka, te je zadatak dodatno komplikovan time što je muškom igraču naloženo da “imitira ženski rukopis.”

Inspirisan ovom igrom, Turing je razvio eksperiment u kome je jedan od ljudskih igrača zamenjen kompjuterom. U slučaju kada bi mašina uspela da prevari sudiju, i da ovaj ne zna koji je igrač čovek, a koji mehanički, mašina bi se smatrala inteligentnom. Eksperiment je postao poznat kao “Turingov test”, i danas se smatra jednom od najpoznatijih ideja u svetu veštačke inteligencije.

Detaljnije proučavanje Turingovog rada na ovom testu ukazuje i na neke manje poznate elemente koji ukazuju na to da je naučnik postavio filozofsko pitanje, pre nego što je dao ideju za praktičan test.

Alan Turing (1912-1954). Private Collection. (Photo by Fine Art Images/Heritage Images/Getty Images)

Naime, u jednom odeljku “Computing Machinery and Intelligence” Turing je naveo primer pametnog kompjutera budućnosti kroz sledeći dijalog:

P: Please write me a sonnet on the subject of the Forth Bridge.
(Molim te napiši mi sonet na temu mosta na reci Fort.)
O: Count me out on this one. I never could write poetry.
(Ne računaj ne mene. Nikada nisam umeo da piše m poeziju.)
P: Add 34.957 to 70.764.
(Saberi 34.957 i 70.764)
O: (posle pauze od 30ak sekundi – 105.621)
P: Do you play chess?
(Da li igraš šah?)
O: Yes. (Da.)
P: I have K at my K1, and no other pieces. You have only K at K6 and R at R1. It is your move. What do you play?
(Imam kralja na K1, i ništa više. Ti imaš kralja na K6 i topa na T1. Potez je tvoj. Šta ćeš da igraš?)
O: (After a pause of 15 seconds) R-R8 mate.
(posle pauze od 15 sekundi – T-T8 mat)

U ovom dijalogu se ne nalazi samo primer futurističkog razgovora, već i jedna matematička greška, budući da je pravi zbir brojeva iz primera 105.721, a ne 105.621.

Teško da je Turing grešku ostavio slučajno, pa se pretpostavlja da je služila kao trik da zavara sudiju. Tome u prilog idu i redovi u kojima je napisao da bi mašine mogle “namerno da se programiraju da prave greške, a kako bi više izgledale kao ljudska bića”, prenosi PC Press.

Još uvek se raspravlja o tome da li je neka mašina do sada zaista prošla Turingov test, te dok to još uvek nije utvrđeno, jasno je da se sve više kompanija okreće mašinama koje prave sitne greške, te tako izgledaju više ljudski, a poput Google Duplex-a koji simulira glasove koja ljudska bića ispuštaju kada izgledaju kao da o nečemu razmišljaju.

To upravo ide u prilog i onome što je Turing suptilno predlagao – da inteligencija nije supstanca koja može da se programira u mašinu, već kvalitete konstruisan iz društvenih interakcija.

B92

Danas objavljeno

Nova opcija na WA – sa Androida na iOS

Vanja A

Datum i vrijeme izlaska Samsung Galaxy S22 serije i dostupnost objavljeni na zvaničnom sajtu

Vanja A

NVIDIA tiho podigla cijene čitave porodice grafičkih kartica GeForce RTX 30 Founders Edition u Europi, povećanje do 6,4%

Vanja A

Ostavite komentar