On je naveo da je “dan nakon nove epizode uvreda i licemerja iz Železnika, kao što je i najavio prošle nedelje, primoran da uđe u blato i da odgovori nekome koji bi poslednji trebalo da deli lekcije, nakog toliko godina širenja mržnje, nasilja i svih rabota“.
Saopštenje prenosimo u celosti i bez redakcijskih korekcija:
“Pre nego što protivno svom ubeđenju da takvim stvarima nije mesto u sportu učinim ono što moram kako bih zaštitio klub koji vodim, želim da istaknem sledeće:
Partizan je klub koji gleda u svoje dvorište, predano i pošteno radeći na oporavku i osnaživanju kluba. Ponosan sam na učinjeno u prethodne dve godine i dajem sve od sebe da tim putem nastavimo. Ponosan sam na činjenicu da smo ljubiteljima košarke u Srbiji i regionu u stanju da podarimo polufinalnu seriju ABA lige, za koju je interesovanje kao za F4 Evrolige. U ovom trenutku, nećemo biti neskromni ako konstatujemo da je polufinale ABA lige u fokusu evropske košarkaške javnosti koja sa velikom pažnjom prati uzbudljive mečeve u oba polufinala. Takođe, želim da istaknem kako sam ponosan na to što Partizan igra dobru košarku i što imamo svetlu sadašnjost i budućnost.
Ponosan sam i što na koktel Partizana dođe Dragan Kićanović, što u svečanoj loži pored mene budu Bodiroga, Paspalj, Đorđević, Krstić, Pavlović, posebno i predsednik SANU sa unukom. Sve su to znakovi da radimo dobar posao i da se nalazimo na dobrom putu.
Nažalost, umesto da uživam u dobroj sportskoj predstavi i borbi na terenu, prinuđen sam da reagujem na određene stvari.
Ako u Srbiji pokušate da se zalažete za gospodske manire u vođenju kluba i ophođenju u javnosti, ako ne replicirate na prozivke i uvrede, a kroz sredstva javnog informisanja se nikako ne konstatuju činjenice, onda višegodišnji postupci inicijatora, njegove toliko puta izrečene laži, postaju istina, poput one o “gepekovanju”.
Kada sam video jučerašnje saopštenje, u prvom trenutku sam pomislio da je reč o prvoaprilskoj šali, ali pošto dan kasnije mediji to nisu potvrdili, osetio sam se počastvovanim. Evo i zašto.
Za tako kratko vreme ušao sam u društvo ne “samoproglašenih” na transparentima Pionira, već istinskih legendi Crvene zvezde, poput Dragana Džajića, Moke Slavnića, Ducija Simonovića i Zorana Radovića. Kad su takve veličine omalovažavane i vređane sa iste adrese, čast je, makar po tom osnovu, naći se u njihovom društvu.
Kad shvatiš da si prozivan kao Dejan Bodiroga, Saša Đorđević, Saša Danilović, Dejan Tomašević, Zoran Savić, Raša Radovanović, Željko Obradović, pa sad i Andrea Trinkijeri, osetiš satisfakciju, da si na pravoj strani.
Kao poslovan čovek koji predstavlja i vodi tri velika svetska brenda u regionu, Jaguar, Range Rover i najveći košarkaški, KK Partizan, nemam vremena za marifetluke, podmetanja, spinove, naručene intervjue i jutarnje programe.
Degutantno je da posle pljuvanja, drmanja koševa, gađanja bakljama, kaiševima, mokraćom, vodom, loptom iz VIP reda, jurenja igrača po terenu od strane klupskog vozača, pp aparata, paljenja kafića po Pioniru…da o organizaciji utakmice i posebno skrnavlju pehara, priča organizator na čijoj je utakmici pehar ukraden i uništen.
Opravdanje za ulazak u blato našao sam u reakciji najveće ikone FK Crvena zvezda, jer kada mirni i odmereni, svuda uvaženi Dragan Džajić, revoltiran uvredama i lažima pribegne sili, koju nije primenjivao ni prema bekovima koji su ga nemilosrdno tukli tokom cele karijere, zašto ne odgovoriti verbalno.
Sa svojih 39 godina i vaspitanjem iz zdrave srpske, domaćinske porodice iz Prislonice, kojim se ponosim, iz koje sam otišao u inostranstvo i tamo stekao svoj kapital, ne priliči mi da vraćam uvrede nekome koji je dvadestjednu godinu stariji od mene, ma koliko pokušavao da me uvuče u blato u kojem se najbolje snalazi.
Protiv sam vređanja sa tribina bilo koje vrste, posebno članova porodica, ma koliko se isti nedolično ponašali, provocirali, izjavljivali stvari koje nikome ne idu na čast, ali i na posredan, a opet direktan način vodili bliske klubove, što je suprotno važećim pravnim aktima.
Sva ružna skandiranja i uvrede sa tribina su za osudu, kao i uvrede u svim jutarnjim programima sa nacionalnom frekvencijom, ili ona od rođake u Železniku, a koje se čuju i vide u TV prenosu, uz izbacivanje članova familije od strane sudija.
Apelovao sam i ponovo ću na “Grobare” da pevaju Partizanu, a ne pesme rivalskih navijača, nastalih pre 13 godina u Železniku, kada im takođe nije dozvoljeno da uz paprene cene, uđu na utakmicu Zvezde protiv bivšeg FMP-a, samo tada sa još vulgarnijim porukama i transparentima, o čemu svedoči arhiva.
Kao odgovoran čovek nikada nisam, niti ću uvrediti ni jednog igrača, trenera, legendu, a posebno ne navijača Crvene zvezde. To su moji prijatelji, komšije, rođaci, kolege, niti ću ih vređati po jutarnjim programima i intervjuima. Nikada ne bih ni izjavio da će se u “Srbiji lepše živeti kada Partizan bude prvak”, “da cu staviti tačku na crveno-beli svet”, “da Zvezda može biti prvak ABA samo ako je pokrade”. Ili vređao predsednike Budućnosti, Cedevite, Olimpije, sudije, komesare, predsednika, generalnog sekretara saveza, novinare, trenere…
Partizan ima javne sponzore, ali i dalje manje nego oni koji nas prozivaju, a koji u svojim redovima imaju sedam stranaca u prvom i četiri u razvojnom timu, što ni jednom nismo isticali nigde.
Nikada se nisam vodio geslom “da komšiji crkne krava”, gledao u tuđe dvorište, delio drugima lekcije, širio mržnju i tenzije u ove dve godine. Svi znaju od kada one postoje, ko se na njima hrani i huška navijače kao ovim saopštenjima. Poznato je i moje uvažavanje protivničkih, ne neprijateljskih, igrača, trenera, posebno pristalica, što se za neke ne bi reklo.
Scenario huškanja i podgrevanja tenzija, odavno je prepoznat i pre mog ulaska u KK Partizan. Ko je tada bio kriv?
Ipak, završio bih u pozitivnom tonu i pozitivnom obećanju koje sam uspeo da pronađem u jučerašnjem saopštenju. Potpisnik je naglasio kako će treću utakmicu polufinalne serije plej-ofa organizovati na evroligaškom nivou. Javno poručujem da ga držim za reč i da se radujem ako će to zaista tako i biti“, navodi se u saopštenju Mijailovića.
