Ukoliko se pojavi neka od tegoba: pojačano zamaranje, gušenje, ako postoji lošija tolerancija na napor, oticanje nogu ili nemogućnost da se leži na ravnoj površini, trebalo bi da se odmah potraži pomoć lekara. Dvadeset do pedeset odsto bolesnika koji su preležali kovid 19 imaju upalu srčanog mišića, kažu podaci.
Srčana slabost je posledica velikog broja kardiovaskularnih oboljenja, i vodeći je uzrok obolevanja i smrtnosti u svetu, rekao je za RTS prof dr Arsen Ristić.
Prema njegovim rečima, posle kovida 19 može se pogoršati stanje ljudi koji su već imali neko srčano oboljenje, kao i da su pod većim rizikom za komplikacijom.
“Ono što se najčešće pogorša je u vezi sa upalom srčanog mišića, miokarditis koji Klinika za kardiologiju KCS ima tradiciju adekvatne dijagnostike i lečenja ovih bolesnika”, kaže Ristić.
Dodaje da “komplikacije mogu da se odnose i na učestalije i kasnije zbrinute komplikacije, najčešće bolesti sadašnjice srčanog udara”.
“Posebno nas brine u kovidu i gde se posebna pažnja obraća su komplikacije nastale vezane za stvaranje krvnih ugrušaka u plućnoj cirkulaciji, za plućnu emboliju posle čega može da nastane plućna hipertenzija”, ukazuje Ristić.
Objašnjava se razlikuju rizici manifestacije kod vakcinisanih u odnosu na nevakcinisane osobe, kao i koji je soj virusa odgovoran za kovid 19.
“Pogotovo je omikron nešto ublažio kardiovaskularne komplikacije. Populacije koje su masivno vakcinisane, kao u Izraelu, dramatično su pali procenti ozbiljnijih oboljenja, pogotovo što je pao procenat bolesnika koji je u kovidu dobio upalu pluća”, navodi doktor.
Prema njegovim rečima, kombinacija upale pluća sa upalom srčanog mišića je posebno rizična za bolesnike.
“Kada ste vakcinisani, rizik da se pojavi upala srčanog mišića u kovidu je svega 11 na sto hiljada bolesnika, što je nedavno objavljeno na populaciji obolelih u Izraelu”, kaže Arsić.
Da bismo izbegli ozbiljne komplikacije, poručuje, neophodna je vakcinacija.
Kada se javiti lekaru
Na pitanje koji su simptomi ukazuju na to da se hitno moramo javiti lekaru, Arsić kaže da pacijenti koji već imaju srčanu slabost treba da se javi kada se smanji tolerancija na napor, jave bolovi u grudima, zamaranje, oticanje nogu, pogotovo ukoliko dobiju više od tri kilograma u težini u roku od nedelju dana.
“Savetujemo našim pacijentima da se redovno mere jednom nedeljno, da svakog drugog ili trećeg dana provere pritisak i puls. Svake nagle promene, pogotovo gubici svesti su nešto što bi bolesnika trebalo da dovede ranije na kontrolni pregled, nego što bi inače došao ili u hitne službe”, kaže doktor.
Novi lekovi u terapiji
Ističe da laboratorijske analize mogu da pokažu da li je reč o srčanoj slabosti, te su za lečenje hronično obolelih u Srbiji uvedeni novi lekovi, koji mogu da prekinu ono što je ranije bilo nezamislivo – “začarani krug između srčane i bubrežne slabosti i šećerne bolesti”.
Zbog toga što su bolnice često u kovid zonama mnogi pacijenti teško dolaze na kontrole. Prof. dr Arsen Ristić kaže da je taj problem prisutan svuda u svetu, te da su zato pojedine bolesti pacijenata komplikovale.
“To je problem koji je kod nas značajno bolje rešen i bolje se odgovorilo. Zahteva dodatne kapacitete, kadrove, na čemu se radi i radilo se intenzivno, edukaciju ljudi. Nije jednostavno, ali se naš zdravstveni sistem pokazao kao fleksibilan i otporan na ovakve izazove”, zaključuje prof. dr Arsen Ristić.
